Zvanična dezinformacija

Bocan Harčenko tvrdi da Zelenski i „kolektivni Zapad” krše dogovor i opstruišu humanitarne akcije, dodajući da je samo manji deo mineralnih đubriva koje je Rusija namenila za najsiromašnije zemlje isporučen krajnjim korisnicima, dok je ostatak zaglavljen u evropskim lukama.

Ruski ambasador takođe navodi da Zapad i njegove „marionete” iz Ukrajine ugrožavaju globalnu bezbednost hrane, jer se 70 odsto ukrajinskih žitarica izvozi u najbogatije zemlje, dok najsiromašnije zemlje nisu dobile ni tri odsto, piše Demostat.

Autorski tekst objavljen je na naslovnoj strani Politike 27. jula, u danu kada je u Sankt Peterburgu počeo dvodnevni Samit Rusija-Afrika, na kojem su afričke zemlje izrazile zabrinutost zbog okončanja sporazuma iz 2022. o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, koji je Rusija raskinula 17. jula.

Bocan Harčenkov članak se u velikoj meri oslanja na tekst koji je uoči Samita objavio predsednik Rusije Vladimir Putin, u kojem on navodi da je sporazum besramno korišćen isključivo za bogaćenje velikih američkih i evropskih preduzeća koja su izvozila i preprodavala žito iz Ukrajine.

Putin kaže da je za skoro godinu dana iz Ukrajine izvezeno ukupno 32,8 miliona tona zaliha u okviru „dogovora“, pri čemu je više od 70 odsto izvoza završilo u zemljama sa visokim i srednjim prihodima, uključujući i zemlje Evropske unije, dok su zemlje kao što su Etiopija, Sudan i Somalija, kao i Jemen i Avganistan, dobile manje od tri odsto zaliha.

Rusija nastavlja da širi već poznat narativ, okrivljujući Evropsku uniju za globalnu krizu u snadbevanju hranom, nastalu kada je zbog rata prekinut izvoz iz Ukrajine, inače najvećeg proizvođača žitarica i uljarica, što je globalne cene hrane gurnulo do rekordno visokih nivoa.

Takve poruke ne dolaze samo sa vrha, iz Kremlja, već ih šire i drugi vladini zvaničnici, poput ambasadora Bocan Harčenka.

Što je i očekivano.

Međutim, problem je što ruski zvaničnik plasira dezinformaciju u provladinim medijima u Srbiji, a na to ne dobijemo bilo čiju ili bilo kakvu reakciju.

To zabrinjava, posebno zbog javnosti koja je sve više anestezirana.

Zato je danas u Srbiji potreban stalni nadzor i evaluacija izgovorene reči, vesti i medija, od strane profesionalnih organizacija.

Podaci Ujedinjenih nacija govore drugačije

Međutim, podaci Ujedinjenih nacija drugačiji su od onih koje iznose ruski visoki zvaničnici.

Prema bazi podataka Ujedinjenih nacija za Crnomorsku inicijativu za žito, do 4. jula 2023. iz Ukrajine je preko koridora koji su obezbedile UN na Crnom moru izvezeno ukupno 32,8 miliona tona žitarica.

Od toga je 12.512.900 tona ili 38,26 odsto bilo namenjeno evropskim zemljama – što znači da je manje od polovine izvezene količine stiglo u Evropu.

Prema podacima UN, najviše je otišlo u zemlje Azije i Afrike.

Na prvom mestu među zemljama primaocima je Kina, daleko najveći primalac, sa 7,9 miliona metričkih tona žitarica, uglavnom kukuruza.

Na drugom mestu je Španija sa 6 miliona metričkih tona.

Tunis, Libija, Kenija, Etiopija, Jemen, Alžir, Liban, Sudan, Somalija, Džibuti, Avagnistan, Oman, su među zemljama koje su dobile žito.

Inicijativa je omogućila Svetskom programu za hranu da transportuje više od 725.000 tona pšenice za pomoć ljudima kojima je potrebna u Avganistanu, Etiopiji, Keniji, Somaliji, Sudanu i Jemenu.

U 2022. i 2021. godini, Ukrajina je obezbedila više od polovine pšenice Svetskog programa za hranu.

Siromašne zemlje će zavisiti od milosti Moskve da isporuči hranu

Ovo nije prvi put da se ruska propagandna mašinerija pokrenula zbog Sporazuma o žitu.

Rusija je i ranije plasirala vesti da se ukrajinsko žito, koje je potrebno najsiromašnijim zemljama kako njihovi narodi ne bi gladovali, šalje u bogate zapadne zemlje.

Na taj način, Rusija odbija da prihvati odgovornost za krizu u snadbevanju hranom u svetu i prebacuje je na Ukrajinu i Zapad.

Jedan od ruskih scenarija je i sledeći – žito uglavnom ide u Španiju, gde se koristi kao hrana za svinje. Kijevski režim samo želi više novca, Španija je platila više, pa je Ukrajina slala žito njima, a ne siromašnim afričkim zemljama.

Činjenica je, međutim, da Rusija pokušava da uguši ukrajinsku ekonomiju, uključujući i izvoz hrane preko Crnog mora, napadima i blokadom luka, poljoprivredne infrastrukture, poljoprivrednog zemljišta i mašina.

Rusija je uništila značajne zalihe hrane, kao i prerađivačke i transportne kapacitete u Ukrajini.

Sporazum je oborio cene hrane u svetu

Invazija na Ukrajinu početkom 2022. godine destabilizovala je globalna tržišta i podigla cene hrane, zbog povećanih troškova proizvodnje, transporta i osiguranja tereta.

U julu prošle godine, predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN, potpisali su Sporazum koji je, uz posredovanje UN, omogućio Ukrajini, jednoj od svetskih žitnica, da izvozi žitarice i uljarice kroz tri ukrajinske luke na Crnom moru – Odesu, Černomorsk i Južni.

Dogovoreno je da brodovi prolaze humanitarnim koridorom u pravcu Istanbula do mesta koji kontroliše Turska, gde na plovila dolazi inspekcija u kojoj su ruski, turski, ukrajinski i UN inspektori, kako bi se obezbedio brodski transport ukrajinskog žita, ali i omogućio izvoz ruske hrane i đubriva.

Ukupni indeks cena hrane Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) pokazao je da su cene svetskih osnovnih prehrambenih proizvoda tokom trajanja sporazuma počele da padaju.

U aprilu ove godine bile su nešto ispod nivoa pre proleća 2022.

Ovo je smanjenje od oko 19 odsto u odnosu na vrhunac postignut u martu 2022.

UN FAO indeks cena žitarica se takođe stabilizovao oko nivoa pre proleća 2022. (kada je indeks bio 147,3) u odnosu na vrhunac u maju (indeks 173,5).

Međutim, Rusija se 18. jula povukla iz Crnomorske inicijative za žito.

Moskva je od tada pokrenula seriju vazdušnih napada na lučke objekte u Ukrajini i ponovo uvela pomorsku blokadu, s ciljem da osujeti pokušaj Kijeva da preusmeri izvoz žitarica, ali i da natera zemlje koje moraju da uvoze hranu da se više oslone na Rusiju.

Pre sveobuhvatne invazije Kremlja, Ukrajina je bila jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice i suncokretovog ulja.

Isporučivala je oko pet miliona metričkih tona žitarica i uljarica mesečno kroz svoje crnomorske luke.

Afrika: sve važniji činilac na globalnoj sceni

Raskid Sporazuma o žitu posebno je zabrinuo lidere afričkih zemalja, koji su od Putina zatražili da se nastavi sprovođenje dogovora i da se okonča rat u Ukrajini, od kojeg zavisi i ishrana ljudi u Africi.

Taj zahtev su predstavnici afričkih država izneli i na Samitu u Sankt Peterburgu, ali nisu dobili željeni odgovor, već obećanje Vladmira Putina da će Africi dati i besplatno žito.

Naime, reagujući na zabrinutost afričkih lidera, Putin je rekao da je Rusija u stanju da zameni ukrajinsko žito, i komercijalno i u vidu besplatne pomoći afričkim zemljama.

On je naveo da će Rusija u naredna tri-četiri meseca biti spremna da besplatno obezbedi žito za Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku, Eritreju, svakoj po 25.000 – 50.000 tona žitarica, kao i besplatnu isporuku tih proizvoda potrošačima.

Ta količina je neuporedivo manja od 725.000 tona koje je Svetski program za hranu UN isporučio u nekoliko „gladnih” afričkih i drugih zemalja, po Sporazumu o žitu.

Afrika, kontinent na kojem živi 1,3 milijarde ljudi, sve je snažniji činilac na globalnoj sceni, dok su afričke države najveći glasački blok u UN i više su podeljene nego bilo koji drugi kontinent po pitanju rezolucija u kojima se kritikuje delovanje Rusije u Ukrajini.

Putin je pokušao da iskoristi Samit u Sankt Peterburgu za jačanje veza sa Afrikom, a obećanje da će izvoziti hranu jedan je od ključnih koraka kako bi taj kontinent u što većoj meri stavio pod svoju zonu uticaja.

Pre svega, EU je od prvog dana izuzela hranu i poljoprivredne proizvode, uključujući đubriva, od sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji.

Gledajući dalje od trenutne potrebe za ublažavanjem nestabilnosti cena prehrambenih proizvoda na globalnom nivou, Evropska unija će do 2024. godine mobilisati skoro sedam milijardi evra za poboljšanje bezbednosti hrane u Africi, a već je isplaćeno više od tri milijarde evra.

EU će do 2027. godine izdvojiti skoro 150 milijardi evra za investicije u jačanje infrastrukture u državama u Africi.

Unija takođe pruža podršku mirovnim operacijama u Africi, a planirano je da EU od 2022. do 2024. godine izdvoji 600 miliona evra u te svrhe za misije Evropskog fonda za mir u Africi.