Zvanični prekid pregovora EU sa Srbijom bio bi veća šteta nego korist: Krajnja mera zbog koje bi i bezvizni režim bio ugrožen

Evropski parlament usvojio je u sredu, kao i u novembru prošle godine, dokument u kojem je zatraženo da se pregovori EU sa Srbijom uslove sankcijama protiv Rusije, odnosno da se nema nastavka pregovora dok se Beograd u potpunosti ne uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

Na potrebu uvođenja sankcijama osim EP, ukazuju i svi zvaničnici EU, ali Beograd to ne radi gotovo godinu dana od agresije Rusije na Ukrajinu, a pregovori o pristupanju Srbije se nastavljaju, ali ne napreduju već duži vremenski period.

Ono što zabrinjava je što predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji svesno ili nesvesno diktira tempo rada na neophodnim reformama i od čije odluke zavisi hoće li Srbija ispuniti zahtev o sankcijama, govori da ga ne bi zabrinulo ako bi EU odlučila da prekine pregovore i otvara nove klastere i poglavlja.

Evropska unija se pak još ne odlučuje na takav zvaničan korak, jer, su donosioci, odluka, čini se svesni da bi to bila veća šteta nego korist za zemlju u kojoj je u aprilu prošle godine prvi put od početka evropskih integracija 2000tih bilo više građana protiv EU nego za. Zvanični Beograd, kao da je toga svestan, pa se upozorenja ne uzimaju kao ozbiljna.

Odgovarajući na pitanje da li je ipak EU u svojim „pretnjama“ o „zamrzavanju“ pregovora ili nekoj vrsti i formalne kazne sada ipak ozbiljnija nego pre par meseci, Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC Fonda, za Danas kaže da bi iz perspektive zvaničnika EU to bila veća šteta nego korist jer bi se oni tada odrekli jedinog instrumenta koji imaju da utiču na teren i stvore potencijanu nestabilnost.

– Mislim da je realno za njih bolje da Srbija bude u sistemu nego van sistema. Poenta je i to što je EP mnogo nezavisniji organ, u kojem su pojedinci koji imaju pravo da izražavaju svoje mišljenje, za koje ne sumnjam da je i većinsko u EU. Oni naprosto drugačije posmatraju stvari od većine građana u Srbiji i imaju svoje interese. Smatraju, potpuno opravdano, da bi Srbija trebalo da bude na stani EU. Ali, s druge strane postoje intersi na terenu i to je taj balans – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, najnoviji dokument EP je značajan jer je osnova za građenje drugačijeg stava prema Srbiji koji se može desiti u budćnosti.

– A to može biti neka čvršća politika. Ono što oni mogu da urade je da zamrznu pregovore. Ali kad imate formalno zamrznute pregovore onda nema ni kontakata na tim tehničkim nivoima koji su izuzetno bitni – ukazuje Novaković i dodaje da iako pregovori realno stoje u praksi se ipak odvijaju tehnički kontakti ali na prilično.

On pojašnjava da za sankcije poput onih iz devedesetih treba imati osnov.

A Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da je zvanična odluka o suspenziji pregovora krajnja mera do koje ne sme da dođe.

– To bi bilo strateški i dugoročno štetno za Srbiju, uključujući i za vladu koja bude smenila SNS jer će onda morati da se zvanično odmrznu pregovori. Kao što je Vlada Zorana Đinđića morala da ispravlja svu štetu koju je Milošević ostavio. Za pregovore je dovoljna neformalna odluka članica EU da nema daljih pregovora dok se ne uradi šta treba (sankcije Rusiji pre svega). Neformalno zamrzavanje pregovora i IPA fonda je prvi korak, ako EU krene u pravcu sankcionisanja rezima SNS-a. Sledeći korak bi bio ukidanje preferencijalnog režima za izvoz voća i povrća (koji bi značajno pogodili srpsku poljoprivredu). Tek na kraju bi bili zvanično suspendovsni pregovori. U tom slučaju bi i bezvizni režim bio doveden u pitanje – pojašnjava Međak.

On se nada da će pre nego što dođe do toga vlasti u Srbiji prestati da povlače poteze koji dalje štete strateškim interesima Srbije i početi da se ponašaju kao država koja zaista želi da postane član EU, što do sad nije bio slučaj.