Zvanični stav Holandije i Belgije polovinom avgusta

stalni predstavnici zemalja EU u Briselu, podnese izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, što će biti osnov za procenu treba li staviti na snagu primenu Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom – kaže u izjavi za Danas, Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Ona objašnjava da je glavni tužitelj Haškog tribunala zaposlen u Ujedinjenim nacijama i da je njegova obaveza da dva puta godišnje podnosi izveštaj o saradnji Srbije s Tribunalom, odnosno da to čini u junu i decembru. S druge strane, Evropska unija ponekada traži od glavnog tužioca da podnese tzv. ad hok izveštaj kako bi mogla da donosi odluke o budućim odnosima sa Srbijom.
Podsetimo da su Holandija i Belgija već pred poslednji sastanak amabasadora EU, koji je održan pre tri dana, najavile da se bez pune saradnje s Tribunalom odnosno bez isporučenja Ratka Mladića neće složiti s većinom zemalja EU da bi Srbiju zbog hapšenja Radovana Karadžića, trebalo „nagraditi“ primenom Privremenog trgovinskog sporazuma, pre potpune ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u evropskom parlamentu. Na pitanje da li ima informacija o stavovima te dve zemlje pred sastanak u Briselu, Tanja Miščević kaže da će se zvanični stav Holandije i Belgije znati polovinom avgusta kada se vlade tih zemalja vraćaju sa odmora.
– Polovinom avgusta biće nam poznati zvanični stavovi Holandije i Belgije, a time će biti i jasnija slika o tome da li će polovinom septembra stupiti na snagu Privremeni trgovinski sporazum – kaže Miščević.
Inače, te zemlje smatraju da bi bilo bolje od Beograda tražiti da „svi haški optuženici“ – prevashodno Ratko Mladić – budu predati Tribunalu da bi se „odmrzao“ privremeni trgovinski sporazum i krenulo u ratifikaciju potpisanog Sporazuma o saradnji i pridruživanju EU-Srbija.
To bi, saglasni su svi u EU, odmah otvorilo vrata i kandidaturi Srbije za članstvo u evropskoj dvadesetsedmorici, a posebno je važno odmah početi s primenom Privremenog trgovinskog sporazuma koji čini glavninu celog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Opipljiv uspeh u sprovođenju prelaznog, isto kao i celog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste zalog za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Švedska i Finska su donekle bliske stavu Holandije i Belgije, mada smatraju da bi trebalo primeniti privremeni sporazum, a kao uslov za ratifikaciju SSP zahtevati i da Mladić bude u Hagu. Holandski državni ministar za evropska pitanja Frans Timermans nedavno je precizirao da „treba videti šta su Srbi uradili da pomognu hapšenju Mladića i da li Bramerc vidi mogućnosti da su stvoreni povoljni uslovi za njegovo hapšenje“. Belgijski državni sekretar Olivije Šastel stavio je do znanja da, iako je hapšenje Karadžića dokaz „o početku promene stava Beograda“, to je plod „kombinovane politike pružene ruke i čvrstine prema srpskim vlastima“. Većina članica Unije smatra nužnim da se „odmah povoljno i opipljivo“ uzvrati na jasne dokaze koje je vlast u Beogradu pružila o rešenosti da se pridruži EU, a Italija je ocenila da bi oklevanje oko primene privremenog trgovinskog sporazuma bila „politička greška“.