Šta je Teodor Meron zahtevao pre 20 godina od Borisa Tadića?

Teodor Meron, predsednik Haškog tribunala, sastao se u Beogradu sa tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom, predsednikom Borisom Tadićem i ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, o čemu je pisao dnevni list Danas u svom broju za 16. mart 2005. godine.

Tom prilikom istakao je predaju većeg broja optuženih kao dobar znak saradnje Srbije, ali je dodao da će taj sud prestati da radi tek kada se završe suđenja Ratku Mladiću, Radovanu Karadžiću i Anti Gotovini. Suđenja Karadžiću i Mladiću kasnije će biti ocenjena kao najvažnija koja su vođena pred Međunarodnim tribunalom u Hagu.

Džim Lendejl, tadašnji portparol Merona, rekao je da su premijer i predsednik Haškog tribunala „razgovarali o trendu dolaska iz Srbije u Hag značajnog broja optuženih visokog ranga“.

„Predsednik Meron je pozvao premijera Koštunicu da taj trend nastavi sa pojačanom odlučnošću, prebacivanjem u Hag preostalih begunaca visokog ranga, posebno Ratka Mladića, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije“, rekao je Lendejl.

U saopštenju Vlade Srbije, navodi se da su Meron i Koštunica u razgovoru „pozitivno ocenili odlazak većeg broja optuženih u Haški tribunal“, napisano je u tekstu Danasa.

Premijer je, kako se dodaje, rekao da se „saradnja sa Haškim tribunalom kreće u veoma dobrom smeru, što omogućava da Srbija do kraja ispuni svoje međunarodne obaveze“.

U razgovoru sa, u tom trenutku, ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, Meron je ponovio da je odlazak većeg broja optuženih u Hag stvorio pozitivnu klimu u procesu saradnje Srbije i Tribunala. Stojković je naglasio da će Srbija, u kratkom roku rešiti pitanje saradnje sa Haškim tribunalom, saopšteno je iz Vlade.

Nakon susreta Merona i Tadića nije izdato saopštenje.

Naposletku, Srbija je ispunila svoje „međunarodne obaveze“ kako je Koštunica ocenio tokom razgovora.

Tri godine kasnije, Radovan Karadžić uhapšen je u Srbiji, a 2009. godine počelo je njegovo suđenje u Hagu.

Ratko Mladić uhapšen je  2011. godine, posle šesnaest godina bekstva.

Hapšenje i presuda Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću

Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, deset godina nakon hapšenja pravosnažno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1995. godine.

Karadžić se branio sam, često pominjući skoro tri miliona stranica dokaza koje je podnela optužba.

Na suđenju je tvrdio da mu je Ričard Holbruk, bivši američki izaslanik za Balkan i jedan od ključnih pregovarača tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, obećao imunitet ukoliko se povuče sa političke scene. Holbruk je oštro demantovao te tvrdnje, o čemu je pisao BBC news.

U jednom od obraćanja sudu, Karadžić je rekao da protiv njega ne postoji ni trunka dokaza, iako je u pisanoj izjavi prihvatio da, kao politički lider Srba u Bosni, snosi „moralnu odgovornost“ za počinjene zločine.

Trenutno se nalazi u britanskom zatvoru na ostrvu Vajt, gde služi zatvorsku kaznu. O njegovom zdravstvenom stanju mnogo se pisalo u prethodnom periodu, nakon što su porodica i advokat Goran Petronijević naveli da je u teškom stanju i optužili zatvorsko osoblje za nemar.

Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, 8. juna 2021. godine osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni.

On je u bekstvu bio sve do kraja maja 2011. godine kada je uhapšen u selu Lazarevo kod Zrenjanina i izručen u Hag.

Ratko Mladić uhapšen je bez pružanja otpora nakon 16 dugih godina skrivanja.

Haški optuženik, o kom su kružile priče kao o nedodirljivom čoveku okruženom bivšim specijalcima spremnim na sve, pronađen je sam u kući vojvođanskog sela, čime je srušen mit o beskompromisnom beguncu sa širokom mrežom podrške.

“Svaka čast, našli ste onog kog ste tražili”, rekao je Ratko Mladić policajcu koji je nešto posle pet sati ujutro ušao u kuću u kojoj se krio u selu Lazarevu kod Zrenjanina, pisala je Slobodna Evropa.

Suđenje je počelo 2012. i trajalo je ukupno 530 dana.

Ante Gotovina – od Haškog tribunala do savetnika ministra

Haški tribunal je Gotovinu 2011. godine osudio na 24 godine zatvora zbog zločina počinjenih nad Srbima.

Ipak, Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), poznatijeg kao Haški tribunal, poništilo je 16. novembra 2012. godine osuđujuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u vojnoj akciji „Oluja“, preduzetoj s legitimnim ciljem uspostavljanja kontrole na području Krajine i suvereniteta na celoj teritoriji Republike Hrvatske.

2016. godine  imenovan je za posebnog savetnika potpredsednika vlade i ministra odbrane, o čemu je pisao Danas.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.