Sto godina od prve upotrebe BCG vakcine

Tuberkuloza je bila opisivana i u drevnim medicinskim tekstovima, ali je tek u 19. veku identifikovana kao posebna bolest.

Nakon industrijske revolucije, priliv stanovništva u velike gradove bio je ogroman, pa se i sama bolest mnogo brže širila. Upravo to je podstaklo na njeno detaljnije istraživanje.

Robert Koh je 1882. godine otkrio uzročnika tuberkuloze, a to je bakterija Mycobacterium tuberculosis.

Ovaj događaj smatra se velikom prekretnicom u medicini.

Nakon toga, očekivano raste nada da će ova bolest jednog dana zaista biti iskorenjena.

Još jedan pozitivan pomak izazvan je kada je Selman Veksman, za vreme Drugog svetskog rata u lečenje protiv ove opake bolesti uveo streptomicin.

Međutim, tuberkuloza se pokazala kao lako prilagodljiva i elastična, pa se njena rezistencija brzo proširila.

Devedesetih godina Svetska zdravstvena organizacija je proglasila tuberkulozu globalnom vanrednom situacijom i tada naučnici počinju detaljnije i više da joj se posvećuju.

Albert Kalmet (Alberte Calmette) i Kamij Gerin (Camille Guerin) su 1900. godine počeli da istražuju i rade na pronalaženju vakcine protiv tuberkuloze na Pasterovom institutu u Lilu.

Nakon dve decenije rada, svega što su prošli za vreme rata, a nisu ni jednog momenta prestali da rade na leku, nakon testiranja na zečevima, 1921. godine odlučili su da je došao red i na davanje prve doze čoveku.

Bolnica Šarite (Charite) u Parizu je prva na svetu u kojoj je počela vakcinacija BCG vakcinom.

Prva osoba koja je imala priliku da vakciniše čoveka je Benžamen Veil-Hale (Benjamin Weill-Halle).

U ovoj bolnici, žena je umrla od tuberkuloze nekoliko sati nakon porođaja zdravog deteta.

Ovom novorođenčetu je data BCG doza oralnim putem. Nije bilo neželjenih posledica.

Veil-Hale je zatim na drugim tek rođenim bebama isprobao potkožni i kožni put davanja doze, ali su se roditelji usprotivili, pa je orallna metoda nastavljena.

Do 1924. godine prijavljena je serija od 664 vakcinacija novorođenčadi BCG vakcinom.

Pasterov institut u Lilu je započeo masovnu proizvodnju ove vakcine, a do 1928. godine zabeležen je 114.ooo vakcinisanih beba.

Izveštaji iz različitih zemalja po pitanju efikasnosti i bezbednosti vakcine su se razlikovali, ali su Kalmet i Gerin ostali uvereni u njenu sigurnost sve do ‚‚Libekove katastrofe“.

U gradu u severnom delu Nemačke nabavljene su vakcine direktno iz Pasterovog instituta, a vakcinaciju su na sebe preuzeli direktor opšte bolnice Libek i glavni medicinski službenik Libekovog zdravstvenog odeljenja.

Doze su davali oralnim putem i ceo proces obavljen je jednako kao i u Parizu.

Međutim, u periodu od četiri do šest nedelja nakon primljene vakcine, veliki broj beba je razvio tuberkulozu, od kojih je znatan broj završio smrtnim ishodom (73 od 250 vakcinisanih).

Nakon istrage koja je trajala 20 meseci, BCG je ipak proglašena bezbednom, kada se utvrdilo je do kontaminacije vakcine došlo zbog loših uslova njenog skladištenja u laboratoriji u Libeku.

Dva lekara koja su vodila vakcinaciju ovoj bolnici dobili su zatvorsku kaznu, a Kalmet i Gerin oslobođeni su svih optužbi.

Ono što je pratilo ovu katastrofu jeste poljuljan ugled samog leka, što je znatno uticalo na njegovo kasnije primenjivanje.

Ipak, i dan-danas upravo BCG je jedna od najkorišćenijih vakcina na svetu (primilo ju je četiri milijarde ljudi do sada) i ujedno jedina protiv bolesti kakva je tuberkuloza.

Značaj ovog leka nije dovoljno usađen u našu svest.

Tuberkulozu smatramo iskorenjenom bolešću, ali istina je sasvim drugačija.

Stručnjaci smatraju da je čak jedna trećina stanovništva zaražena bakterijom koja izaziva tuberkulozu.

I dok su u nekim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, stanovnici pozitivni na ovu bolest u samo 5-10 odsto slučajeva, u zemljama u razvoju taj procenat dolazi i do 80 (najčešće u afričkim i azijskim zemljama).

Razlog tome je slabiji imunitet i generalno lošiji uslovi života u zemljama koje nisu razvijene.

Dakle, iako nam se na momente može učiniti da ova bolest nije više pretnja, činjenica je da na godišnjem nivou od tuberkuloze umre oko 2 miliona ljudi, što je čini najsmrtonosnijom zaraznom bolešću odmah nakon side.