Abu Simbel: Dva čuda sunca u Africi

U srećna vremena, po stotinak autobusa i kombija kretalo je u cik zore na jedan od najluđih relija na svetu. Kažem relija, jer je Abu Simbel od Asuana udaljen nešto manje od 300 kilometara, a do njega se mora stići pre sedam ujutru, jer već u devet časova konvoj kreće nazad.

Zašto ne u deset, nema realnog odgovora, kao i na mnoga druga pitanja u Egiptu. Iskusni vozač i autobusa, koji su ovu trasu prevezli bezbroj puta, smatraju pitanjem međusobnog prestiža poziciju u konvoju i vreme dolaska u Abu Simbel. Zato ova vožnja zaista podseća na auto trku, jer kad god im to put i ostala vozila u konvoju dozvole, vozači besomučnom brzinom pretiču jedni druge. Kompleks se sastoji od dva hrama. Veliki je posvećen bogu sunca na izlasku – Ra Harahteu, a manji Hator, Horusovoj supruzi, boginji lepote, smeha, muzike, igre i svega što je lepo u životu.

Najupečatljivije je svakako pro- čelje velikog hrama koje krase četiri kolosalne sedeće Ramzesove statue. Visoke oko dvadeset metara, prikazuju kralja na prestolu, u svečanoj garderobi, sa dvojnom krunom Egipta na glavi. Iznad je mnogo manja, ali divno, u dubokom reljefu klesana, stojeća statua Ra Harahteamkome klečeće figure faraona prinose darove. Završni friz hrama krase statue babuna, životinja koje na jugu simbolično predstavljaju boga mudrosti Tota, kako se uzdignutih prednjih šapa raduju suncu. Impresivna unutrašnjost sa scenama darivanja, žrtvovanja i ratnih0 operacija tokom bitke kod Kadeš a, prvom kraljevom velikom sukobu sa Hetitima, nižu se na zidovima hrama i uvode posetioce sve dublje, do svetinje nad svetinjama, gde rame uz rame sede četiri figure, Ptah, Amon Ra, obogotvoreni Ramzes II i Ra Harahte. Hram je dva puta svake godine pozornica takozvanog „čuda sunca“, kada 21. februara i 21. oktobra, na dane rođenja i krunisanja velikog faraona, sunčev zrak putuje velikim centralnim hodnikom sve do božanskih figura na njegovom kraju, za trenutak ih osvetli i nestane. Pošto je hramovni kompleks izmešten šezdesetih godina prošloga veka da bi izbegao nadolazećim vodama

Naserovog jezera, svetkovine sunca su se pomerile za jedan kalendarski dan unapred.

Pročelje manjeg hrama je ukrašeno stojećim figurama Ramzesa II i njegove voljene kraljice Nefertari koja je prikazana sa odličjima boginje Hator.

Divne ženske obline koje se naziru kroz prozirnu haljinu, govore o uzvišenoj spretnosti umetnika i velikoj pažnji sa kojom je rađen svaki detalj hrama.

U unutrašnjosti preovladavaju scene darivanja gde kraljica Nefertari stoji pred boginjom Hator. Crte lica su im identične, što u prenosnom smislu znači da se vladarki dodeljuju božanski atributi. Posle razgledanja oba hrama, pauze za čaj i kratkog cenkanje za poneki suvenir, posetioci žure u svoje autobuse, da bi sada po danu, pohitali putem kroz pustinju, nazad u Asuan. Tokom povratka, kada postane dovoljno vruće, pustinja će im učiniti zadovoljstvo stvarajući nepregledne fatamorgane. Mnogi ih na žalost prespavaju, a meni je uvek bilo žao da ih budim.

Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel