Aerodrom na kome je avion događaj

Na Međunarodnom aerodromu Konstantin Veliki avion jeste „događaj“. Njegova pista je poslednjih godina videla aeroplan uglavnom samo kada je magla u Beogradu. Lokalni mediji su u takvim prilikama uredno objavljivali „vest“: Na niški aerodrom danas je sleteo avion. Daleko manje su se osvrtali na onu pravu: niški aerodrom je pre svega nadležan za kopneni saobraćaj. Kao gradsko javno preduzeće, već godinama preživljava i zahvaljujući sopstvenim autobusima na jednoj gradskoj liniji, kao i naplati mesečnih karata za kompletan gradski saobraćaj koja je doskoro bila u njegovoj „nadležnosti“. Redovi u aerodromskoj zgradi i viđani su samo kada su putnici na tamošnjim šalterima kupovali- autobuske karte.

I gradski i aerodromski zvaničnici umeli su za sve to da optuže državu. Govorili su da Vlada ne vidi, od magle valjda, da u Srbiji postoji, osim beogradskog, još samo međunarodni civilni aerodrom u Nišu. Ukazivali da to ne vide ni vazduhoplovne vlasti u Srbiji. Optuživali Jat ervejz, koji je godinama imao samo jednu liniju sa niškog aerodroma, onu za Cirih, da se ponaša monopolski, ne vodeći računa o interesima „svih građana Srbije“. Apelovali su na usvajanje sporazuma Otvoreno nebo, koji bi omogućio bar stranim avio kompanijama da lete. Pojedini državni zvaničnici, poput ondašnjeg resornog ministra Velimira Ilića, kao i neki predstavnici Jata, umeli su povremeno da obećaju da će se stvari promeniti „na bolje“, ali… Jat danas nema nijedan let iz Niša jer „to nije rentabilno“.

„Zahvaljujući“ ovakvoj državi, na niškom aerodromu sada kasni i početak gradnje regionalnog kargo centra. Austrijska kompanija Ajmaks (Eyemax) i niški aerodrom potpisali su takav ugovor oktobra 2008. Prema ugovoru, vrednom više od 60 miliona evra, Kargo centar bi trebalo da ima robna stovarišta i magacine, ali i kancelarijske, hotelske i tržne kapacitete. Ministarstvo odbrane je, međutim, tek nedavno potpisalo sporazum sa Nišem o „vraćanju“ gradu i aerodromu 175 hektara zemljišta, koji su preduslov da austrijski investitor počne radove na ovoj lokaciji.

Nakon ratifikacije sporazuma Otvoreno nebo i neki drugi stranci su jasno uvideli da sa niškog aerodroma mogu da lete avioni. Prva lou kost kompanija u istoriji ove vazdušne luke, italijanski „Vind džet“, poletela je krajem prošle godine, na redovnoj liniji Niš- Forli (Bolonja). Za letove se zvanično zainteresovala i švedska kompanija MCA erlajns, koja će, kako je najavljeno, leteti na liniji Niš–Stokholm. Crnogorski Montenegro erlajns čeka još samo dozvolu švajcarskih vlasti za let Niš–Cirih, čime će i zvanično preuzeti bivši liniju Jata. Ova kompanija je najavila da će od 24. februara svakodnevno leteti i na liniji Podgorica- Niš. Niško Gradsko veće je ovih dana donelo odluku da sa Montenegro erlajnsom zaključi ugovor o saradnji, koji će podrazumevati i otvaranje predstavništva te kompanije u Nišu.

Potencijale aerodroma uvideli su 2002. još Norvežani. Zahvaljujući donaciji Vlade Norveške, vrednoj 4,5 miliona evra, on je 12. oktobra 2003. ponovo otvoren i nazvan „Konstantin Veliki“. Aerodrom je tada prilično ozbiljno rekonstruisan zbog toga što je prethodno i NATO „uvideo njegove potencijale“. Tokom 1999. na piste i oko njih bačeno je 510 različitih projektila, uključujući i 30 kontejnera sa kasetnim bombama. Mediji su u to vreme beležili da je jedan od iznerviranih žitelja naselja Medoševac, koje je često bombardovano samo zato što se nalazi tik uz aerodrom, ispisao poruku za nepricizne pilote na svojoj oštećenoj kući: „Aerodrom je tamo“, sa sve strelicom u njegovom pravcu.

A aerodrom je „tamo“ još iz takozvanog komunističkog perioda SFRJ. Tada je bio vojna baza, a njegove piste korišćene su u vojne svrhe. Za međunarodni civilni saobraćaj registrovan je 1986. godine. Već 1989. godine imao je više od 20.000 putnika godišnje, a danas je međunarodna vazdušna luka srednje veličine, pogodna za letove aviona iste veličine.

Ovaj prostor je, međutim, slovio za „ratni“ aerodrom još 1912. godine, kada su tu podignuti hangari za tehniku i barake za ljudstvo, a zemlja poravnata za poletanje i sletanje aviona. Tadašnji štab Komande ratnog vazduhoplovstva bio je u Nišu, a u sastav Komande ušli su Golubija pošta, Balonsko odeljenje sa tri balona, Vodonična centrala i Aeroplansko odeljenje sa 12 aviona. Sve to je urađeno po direktivi načelnika štaba Vojske Kraljevine Srbije Radomira Putnika.

Čuj, putnika?!