Afrika: (2) Među slonovima i lavovima

Keniju nazivaju: „Afrička Švajcarska“ pošto se nalazi na visoravni odakle bezbedno posmatram sve što me okružuje. Najednom začuh tutanj iza nas.

Ogroman afrički crno-beli noj juri za vozilom. Kristofer dodaje gas, noj nam je sve bliži, vidim mu oko plave boje. Najednom začusmo riku. Iz zelenila iskoči lav i skoči na haubu džipa. Vidim mu otvorenu čeljust, oštre zube…“Aaaa…!“, vrištimo.

Vozač naglo okrenu džip, svi smo se našli na desnoj strani, džip se zaljulja i naglo skrenu levo, dok lav zgrabi – noja! Svi smo van opasnosti, svi pričamo uglas jer je opasnost prošla samo što u daljini je krdo slonova, sa njima su dve bebe, izgledaju kao igračke. O

nog časa kad najveći raširi uši – naš džip naglo zaokrete u suprotnom pravcu. Za razliku od azijskog slona, koji je pitom, dresira se, i pomaže ljudima u radu – afrički je agresivan i nepredvidljiv, dobismo objašnjenje…

U daljini, iz tople izmaglice, naziru se obrisi Kilimandžara. Selo gde ćemo stati zove se Voi.

Po dolasku okružuju nas deca. Gestikuliraju i govore svi uglas.

Domoroci su vrlo sujeverni, ne smemo da ih snimamo. Smatraju da im slikanje oduzima deo duše, objašnjava Kristofer. Zemlja u selu je utabana, kuće su od trske, sa slamnim krovom. Odrasli nas posmatraju sa interesovanjem.

Moja plava kosa naročito im privlači pažnju. Na kraju prilaze mi i dodiruju je, posle čega je usledilo opšte klimanje glava i živa rasprava.

“Zaključili su da nije trava”, prevodi mi vodič. Na kraju sela je benzinska pumpa. Visok vitak crnac vešto barata crevom za benzin.

Plava hemijska olovka mu zadenuta u kosu i to – uspravno. Vraćamo se istim utabanim putem. Nebo je prošarano sivim oblacima. Barice pokazuju da smo izbegli pljusak.

Posle nekoliko kilometara put je prašnjav; s desne strane leži beživotno telo dugačke zmije smeđe boje. “Mamba!”, kaže Kristofer i priča da postoji crna i zelena – najotrovnije su u Africi.

Živi svuda – u prirodi; u travi, na grani, čak u cvetu, a napada. apsolutno sve što se kreće. Otrov deluje veoma brzo, za nekoliko minuta nastupa smrt. Kreće se brzo i koliko god čovek trčao ne može joj pobeći, tvrdi Kristofer… (naravoučenije: u Africi se možete diviti bilo kom cvetu, ali ga nemojte mirisati!).