Afrika (6): Borba između prirode i novih gradova

Među betonskim oblakoderima tesne se stara naselja niskih kuća sa drvenim stubovima. Na ulicama je mnogo ljudi, Kenijci su vitki, nasmejani i dobronamerni.

Prisećam se ogromnog crnca koji je svako veče dolazio u našu hotelsku sobu. Dubokim glasom bi rekao „džambo“, a potom počinjao da prska pumpicom po sobi.

Izgleda da je smatrao da smo mi najopasniji insekti jer je pumpica najčešće bila upravljena prema nama. Gušeći se bežali smo od „džamba“. Tek kasnije nam je Kristofer objasnio da na svahili jeziku „džambo“ znači „zdravo“.

Od Najrobija ka jugoistoku i okeanu vodio je širok asfaltni put. Njegove ivice su krasile raskošne bugenvilije otežale od cvetova.

U luksuznom autobusu slušamo kenijsku muziku sa naglašenim zvucima bubnjeva. Nema više „džipa“, nema savane, pored nas promiču šume. „Svratićemo u fabriku drveta“, kaže vodič i tog časa autobus uranja u zelenilo gustih stabala.

Ukazala se čistina sa nadstrešnicama od suvog palminog lišća. Ispod njih su čučali ljudi zaneti poslom. Pored njih su improvizovane tezge sa figurama od drveta. To je „fabrika“, shvatih. Približila sam se najbližem radniku i posmatrala kojom je veštinom od suve crne grančice stvorio kolonu sa pet malih slonova. Na kraju je ustao i pružio mi svoje delo.

„To je abonos, crno drvo, i on želi da ti to pokloni“, kaže Kristofer.

Put opet vodi pored šuma i preko pruge. Kristofer poče priču:

„Kad se gradila pruga Mombasa-Najrobi, najmljeni radnici su bili uglavnom Kinezi i Indusi. Njih stotinak… danju su radili, noću spavali u drvenoj baraci. Radovi su sporo napredovali… Jednog jutra, kad su predradnici došli, zatekli su stravičan prizor – raskomadana i unakažena tela ljudi ležala su svuda unaokolo. Niko nije preživeo, i nikad nije razjašnjen uzrok njihove smrti. Pričalo se o dve mogućnosti: ili su to uradili lavovi, ili pleme Masai. Misterija je ostala. Zbog straha i sujeverja dugo posle toga niko nije hteo da radi na pruzi. Ipak, jednog dana je završena. A mene ne pitajte zašto još ni jedanput nisam seo u taj voz“, smešeći se završi Kristofer.