Afrika: Amazonke i zemlja kraljeva leoparda

Ime grada sa strahom su izgovarali okolni narodi, a strašne priče o gradu kraljeva-leoparda, sa krvavim zidinama i prestolom od ljudskih lobanja, kružile su čitavom Evropom XIX veka.

Beli posetioci bi retko preživeli da govore o njemu, zato su priče koje su odatle stizale bile još strašnije, o zidinama grada „ukrašenim“ odsečenim glavama neprijatelja, o pirovima opasnih vladara u kojima su učestvovale stotine nevinih lepotica, o ratnim pohodima vojske Abomeja koja je harala područjima susednih plemena, a zarobljenike ubijala ili odvodila u ropstvo…

Dinastiju kraljeva-leoparda od sredine XVII veka čuvala je jedina stvarna vojska žena ratnica za koju je svet ikada čuo. Zvali su ih N Nonmiton – „naše majke“ na fon jeziku, a one su sebe nazivale Ahosi – „kraljeve žene“, što su neke od njih verovatno i bile.

Stranci su ove neustrašive ratnice zvali uobičajenim imenom koje postoji još od vremena helenizma – Amazonke. Neki od Aleksandrovih istoričara tvrde da ova reč ima persijski koren i da je nastala iz složenice ha-mazan – „žene ratnice“. Drugo tumačenje potiče iz starogrčkog jezika od složenice a-mazos – „bez dojke“. Za ovo verovanje nema ni jednog jedinog dokaza, bilo stvarnog, epskog ili fantastičnog. Osim predanja i pomena u Homerovim epovima, nema nikakvih materijalnih dokaza o njihovom postojanju.

Godine 1542. Fransisko de Orelana, španski konkistador i istraživač, u slivu velike reke nabasao je na pleme žena ratnica sa kojima se žestoko borio, kako piše u svojim beleškama. U njihovu čast dao je ogromnoj reci, kasnije i čitavom području ime Amazon.

Nije se bilo šaliti sa ženskim vojnim odredima u Dahomeju, koje su od ceremonijalne uloge kraljevih telohraniteljki uključene u borbene jedinice, a njihova slava stalno rasla kao i njihov broj.

Krajem XVIII veka bilo ih je oko 6000. Kada je francuska vojska ušla u sukob sa trupama kralja Behanzina 1890. godine, žene ratnice su bile kec iz njegovog rukava. Mnogi francuski vojnici su oklevali da pucaju ili probodu žene i to ih je stajalo života.

Upravo je zbog ženskih trupa Francuska bila prinuđena da ratuje dva puta sa Dahomejom dok ga nije pretvorila u svoj protektorat. Poslednja ahosi-žena ratnica, umrla je 1979. godine u dubokoj starosti.

Zvala se Navi i tvrdila je da se borila protiv Francuza.

Moćni grad odakle su vladali kraljevi-leopardi, apsolutni gospodari tog dela Zapadne Afrike, čija se vojska usprotivila evropskoj sili, koji su pomoć imali u vudu ritualima, a odušak u zagrljaju mnogih haremskih lepotica, u savremeno doba ne izgleda impozantno.

Malo je šta ostalo od nekadašnje ekstravagantne prestonice, te Abomej lako može razočarati modernog posetioca, mada je uz Uidu najvažnije istorijsko mesto Benina.

Od dvanaest palata, opstale su samo dve koje su pretvorene u muzej i proglašene kulturnom baštinom čovečanstva. Presto kralja Gezoa, oprema za letenje kralja Agađe, engleski servis za čaj, raskošni kraljevski kišobrani i lule, veliki Legba fetiš i žućkaste fotografije kraljeva, najzanimljiviji su eksponati zbirke…

Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel