Ako jedete ovo svaki dan, možete naštetiti mozgu

Ultra-prerađena hrana povezana je sa slabljenjem kognitivnih funkcija

Ovo nije prvi put da su istraživači zaključili da ultraprerađena hrana negativno utiče na zdravlje. Najnovija studija, predstavljena na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove udruženja 2022. u San Dijegu, otkrila je da ako više od 20% vaših dnevnih kalorija potiče od ultraprerađene hrane, postoji veća verovatnoća da ćete doživeti kognitivni pad.

Gerijatrijski istraživači procenjivali su više od 10 000 brazilskih muškaraca i žena u periodu od najviše 10 godina. Nakon što su učesnici studije prošli kroz kognitivno testiranje, istraživači su zaključili da su i muškarci i žene koji su jeli najveće količine prerađene hrane doživeli 28% bržu stopu globalnog kognitivnog pada i 25% bržu stopu slabljenja vodećih funkcija.

Prema pisanju CNN-a, dr Klaudija Suemoto, jedna od autorki studije, zapazila je da u Brazilu ultraprerađena hrana čini 25% do 30% kalorija na prosečnoj trpezi. „Imamo McDonald’s, Burger King i jedemo puno čokolade i belog hleba“, izjavila je dr Suemoto. Ona je dodala da kalorije iz ultraprerađene hrane čine ovoliki udeo u sledećim zapadnim zemljama:

Sjedinjene Države: 58%
Velika Britanija: 56.8%
Kanada: 48%

To ukazuje na to da bi potrošači u tim zemljama mogli biti izloženi većem riziku od slabljenja kognitivnih funkicija s godinama, u odnosu na Brazil.

Šta je ultra-prerađena hrana?

U poređenju sa prerađenom hranom (hrana kojoj je dotan šećer, so, ulje ili drugi minimalni sastojci za obradu, poput konzervisane tune ili povrća), ultraprerađena hrana nastaje ekstrakcijom materija. Prema članku u magazinu Harvard Health, te ekstrakcije dolaze iz masti, skroba, dodatih šećera i hidrogenizovanih masti. Ova hrana takođe najčešće sadrži veštačke boje i ukuse, stabilizatore ili druge aditive za njihovo očuvanje.

Obično je ultraprerađena hrana zapakovana i ponekad redovna na policama, poput kolačića, kolača i slanih grickalica. Smrznuta jela, bezalkoholna pića, viršle i naresci takođe sadrže dugačak spisak hemijskih sastojaka. Brza hrana takođe se smatra ultra-prerađenom, s obzirom na to kako se ta hrana formira pomoću aditiva i ekstrahiranih sastojaka.

Zašto ultraprerađena hrana utiče na zdravlje vašeg mozga?

Ova nedavna studija nije prva koja je uspostavila vezu između ultraprerađene hrane i kognitivnog pada. Jedna studija objavljena u The Journals of Gerontology ranije ove godine zaključila je da je unos ultra-prerađenog mesa, ulja i namaza povezan sa slabljenjem kognitivnih funkcija za starije osobe s dijabetesom tipa 2. Druga studija objavljena u Nutrition-u otkrila je da ultraprerađena hrana može negativno da se odrazi na crevnu mikrobiotu, što može da potstakne razvoj neurodegenerativnih bolesti. Osim toga, iz rezultata istraživanja takođe proizilazi da je ishrana bogata mastima i jednostavnim ugljenim hidratima povezana s neuroinflamacijom i smanjenom kognitivnom funkcijom.

Nažalost, mozak nije jedini deo tela na koji utiče ultraprerađena hrana. Studije pokazuju kako visok kalorijski unos ultra-prerađene hrane dovodi do slabljenja stiskanja/mišićne snage i povećanog rizika od kardiovaskularnih i koronarnih bolesti srca, cerebrovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i rizika od smrtnosti od svih uzroka.

Zaključak, iako malo uživanje u hrani koja vam godi može da bude korisno za održavanje sveukupnog zdravog načina života, pobrinite se da ultraprerađena hrana ne zauzima više od 20% vašeg kalorijskog unosa (za 2000 dnevnih kalorija, to je ne više od 400), za početak.