Ako jedete promišljeno, to vam može pomoći da smršate

Promišljen unos hrane, izbor i uživanje u jelu bez ometanja u vidu računara ili televizora može da pomogne u mršavljenju, pokazala je jedna studija.

U okviru jednog američkog programa, ljudi mogu da jedu šta žele, uključujući omiljenu visokokaloričnu hranu koja goji. Ali moraju da jedu promišljeno, misleći samo na uživanje u onome što jedu – iako ne moraju sve da pojedu.

„Upućujemo ljude da jedu hranu koju vole, a ne da je izbace sa jelovnika, ali da jedu promišljeno“, kaže dr Kerolin Dan (Carolyn Dunn) sa Državnog univerziteta Južne Karoline, jedna od autorki studije predstavljene na Evropskom kongresu o gojaznosti u Portu, u Portugaliji.

„Na primer, ako neko želi da jede hranu koja ima mnogo kalorija, mi mu kažemo da pojede jedan-dva zalogaja, ali sa punom svešću o onome što jede, kako bi zaista uživao u tih par zalogaja.

„Druga istraživanja su pokazala da su ta prva dva zalogaja povećana sa najvećim uživanjem – sve preko toga predstavlja dalji unos kalorija, ali bez uživanja.

„Ako je u pitanju mus od čokolade, na primer… savetujemo da se jede promišljeno i sa svrhom, kao i da se uživa u tih prvih par zalogaja.“

Učesnici u programu ne moraju da bacaju hranu. „Savetujemo im da je dele ili odnesu kući za naredni dan ili da je kupuju u manjim količinama“, kaže ona.

Ovaj komercijalni program pod nazivom Jedite pametno, više se krećite, mršavite traje 15 nedelja. Dan i njene kolege su u studiju uključili 80 osoba, od kojih je 42 odmah krenulo sa programom. Preostalih 38 je ušlo u kontrolnu grupu i čekalo da se pridruži prvoj grupi.

Oni u programu za promišljen unos hrane su smršali u proseku 1,9kg za 15 nedelje. Za ostale na listi čekanja se pretpostavilo da su pokušavali da smršaju na druge načine; i oni su malo smršali – 0,3kg.

„Promišljenost podrazumeva obraćanje pažnje na okruženje i prisutnost u sadašnjem trenutku“, kaže Dan. „Promišljen unos hrane je unos hrane sa svrhom, svešću, bez ometanja, kad se jede, onda se samo jede, ne gleda se televizija ili igraju igrice na kompjuteru i nema nikavih drugih ometanja, ne jede se za radnim stolom.

„Govorimo o ovim aspektima kako bismo naveli ljude da jedu bez ometanja, sa svrhom i sa više svesti.

„Ljudi su su postali promišljeniji i definitivno su smršali.“

Promišljenost važi i za način na koji se kupuje hrana i bira jelo u restoranu, kaže ona. „Da li dozvoljavate da vaše emocije utiču na izbor hrane? Da li jedete iz straha ili depresije? Da li dozvoljavate da spoljašnji faktori utiču na ono što jedete zato što čekate u redu u prodavnici a neki prehrambeni proizvod se agresivno reklamira?“

Učesnici u studiji nisu zapisivali šta jedu niti su brojali kalorije. Svake nedelje su razgovarali o različitim aspektima hrane i ishrane. Podsticani su da šetaju i povećaju nivo fizičke aktivnosti.

Posle šest meseci, oko 75 učesnika nije vratilo kilograme koje su izgubili a neki su još smršali. Rezultati su bili slični za kontrolnu grupu kada su se njeni članovi i sami prodružili programu.

Iako je promišljenost u jelu postala popularna i od velikog je značaja za opšte poboljšanje zdravlja, postoji veoma malo istraživanja o tome da li može da pomogne u mršavljenju ili prevenciji gojenja.

„Rezultati govore da postoji pozitivna veza između promišljenog unosa hrane i mršavljenja. Ova studija predstavlja prilog literaturi o promišljenom unosu hrane, s obzirom da je sprovedeno veoma malo istraživanja u kojima je primenjena stroga metodologija da bi se ispitali efekti ovog pristupa“, kažu autori.