Ako ove filmove vidite na televiziji, znajte da su u toku novogodišnji praznici

Naše televizije, a naročito naš javni servis već godinama unazad imaju gotovo identičan novogodišnji program.

Tako da ako prvog januara sedite ispred televizora, što verovatno i radite jer ste se za doček napili (a možda ste se samo mnogo umorili), gotovo sigurno ćete naleteti na „Žikinu dinastiju“.

Pod „Žikinom dinastijom“ se misli na sedmi i osmi deo serijala filmova Zorana Čalića koji je počeo filmom „Lude godine“ iz 1977. godine, mada mnogo ljudi u Srbiji Žikinom dinastijom naziva čitav serijal.

Film „Lude godine“ je zamišljen kao ozbiljna socijalna drama koja govori o tinejdžerskoj trudnoći i zabranjenoj ljubavi dvoje mladih iz različitih slojeva društva.

Vremenom se ovaj serijal kroz nastavke pretvorio u tešku komediju koja je kulminirala sedmim i osmim delom, dakle „Žikinom dinastijom“ 1 i 2.

Ne zna se tačno zašto je došlo do ovoga, ali verovatno je Čalić video ogroman komedijaški potencijal Marka Todorovića (Prijatelj Milan) i Dragomira Bojanića Gidre (Prijatelj Žika), i odlučio da od njih napravi zvezde serijala.

Na našim televizijama nekad puste čitav serijal, a nekad samo „Žikinu dinastiju“.

Još jedan komični serijal se iznova pušta za novogdišnje praznike, u pitanju je „Tesna koža“ koja ima četiri dela, a scenario za ove filmove je pisao naš proslavljeni scenarista, Siniša Pavić, koga mnogi ne podnose zbog besomučnog repriziranja njegovih serija na našem javnom servisu. Ipak ljudi nemaju neki legitiman razlog da ga ne vole, za reprize je više kriv RTS nego sam Siniša.

U „Tesnoj koži“ su glavni likovi ostareli mlađi referent Dimitrije Pantić, koga glumi Nikola Simić, i njegov korumpirani i pohlepni šef koji mu komplikuje život, Srećko Šojić, kog igra Lane Gutović.

Dimitrije Pantić je konstantno u finansijskim problemima, pa se čitava komedija i priča vrte oko novca. Šojić naizgled nema toliko problema s novcem, ali njegov glavni problem je kriminalac Đole (Voja Brajović), kome on redovno duguje nešto, pa zbog toga često „popije batine“.

Pokojni Lane Gutović je maestralno odigrao ulogu Srećka Šojića i po njoj je ostao najviše upamćen. Srećko Šojić je kasnije bio najupečatljiviji lik u seriji „Bela Lađa“ koja je bila naročito popularna među muškom populacijom srednjih godina.

Sledeći serijal filmova koji je popularan da se pušta za Novu godinu je „Hajde da se volimo“. Zvezde ovog filma su Lepa Brena i njen propratni ansambl  „Slatki greh“.

U prvom filmu Lepa Brena putuje u Dubrovnik kako bi svoj spot za pesmu predstavila stranom muzičkom producentu i tako pokušala sebi da obezbedi učešće na televizijskom spektaklu „Mondoviziji“, ali stvar se komplikuje kada konkurentska izdavačka kuća na Brenu pošalje kidnapere koji imaju zadatak da je spreče da dođe do Dubrovnika.

U nastavku Brena stiže u Duborvnik  i to je mesto gde se odvija sva komedija koja se uglavnom zasniva na tome da su svi zaljubljeni u nju zaljubljeni, a jedan lik Čaki koga glumi bosanski glumac Saša Petrović potpuno izgubi razum kad ga Brena poljubi u obraz.

Sledeći film koji nas ovde u Srbiji asocira na prazničnu idilu je Šotrina ekranizacija romana Stevana Sremca „Zona Zamfirova“. Priča o zabranjenoj ljubavi između Zone koja je iz bogate „čorbadžijske“ kuće i siromašnog kujundžije Maneta.

Ovu ljubavnu priču bi slobodno mogli da nazovemo srpskim Romeom i Julijom, ali samo sa srećnim završetkom.

Pored ovih domaćih filmova, čije reprize gledamo svake bogovetne Nove godine tu se provuku i neki koji se malo ređe repriziraju, kao što su na primer „Nije lako sa muškarcima“ sa Milenom Dravić u glavnoj ulozi, zatim serijal filmova sa „Određenim vremenom“ od kojih je najpoznatiji „Moj tata na određeno vreme“ u kojem takođe glumi Milena Dravić, ali znatno dominantnija pojava su Ljubiša Samardžić i mali Nikola Kojo.

Od nekih uvezenih filmova koje nas ovde u Srbiji asociraju na Novu godinu i pripadajuće praznike, mnogi takođe nemaju nikakve veze sa tom novogodišnjom ili božićnom tematikom.

Naše televizije su često u godinama koje su iza nas pred novogodišnje praznike puštale serijal filmova o Rokiju Balboi, zatim Rambo serijal, pa čak i čuveni akcioni horor „Predator“ sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi.

Serijal filmova o Hariju Poteru se takođe jako često pušta za praznike. Ni on nema neku striktnu prazničnu tematiku, ali skoro svaki deo serijala je ispunjen tom nekom zimskom, čarobnom, božićnom atmosferom, sa dosta scena koje deluju ušuškano ispred kamina dok se otvaraju ludi čarobnjački božićni pokloni.

Izgleda da je serijal filmova o Hariju Poteru ipak legitiman praznični televizijski program.

Jedan od filmova koji ljude u Srbiji najviše asocira na novogodišnje i božićne praznike, a da ima eksplicitno prazničnu tematiku je definitivno Sam u kući – drugi deo. Zašto baš drugi deo? Pa tako je rekao veliki broj ljudi u anketi koju smo postavili na Danasovom Fejsbuk nalogu.

U drugom delu ove komedije dečak Kevin ponovo provodi božićne praznike sam. Umesto da se ukrca sa porodicom u avion za Majami, Kevin greškom ulazi u avion za Njujork. U Njujorku kreće Kevinova avantura – obilzak znamenitosti ovog grada, obračuni sa “Mokrim banditima”, ali i sticanje novih prijatelja.

Premitili ste sigurno da se za praznike uglavnom na televizijama puštaju filmovi sa više nastavaka, i nije sigurno zašto je to tako, možda je  to jednostavno zbog toga što ljudi vole te pitke serijale filmova koji se lagano mogu gledati u nedogled.

Takođe, jedno logično objašnjenje je to da televizijske  redakcije, kao i naša Danasova, za vreme praznika rade u smanjenom kapacitetu, pa je uredniku televizijskog programa lakše da „nalageruje“ nekoliko filmova sa dosta nastavaka nego da probere više pojedinačnih filmova.