U Albaniju ulazimo iz Crne Gore i Podgorice i pograničkog mesta Tuzi. Prolazimo carinsko-pasošku kontrolu bez velikog zadržavanja. Naš autobus se zadržao oko jedan sat na obe granice.
Putovanje nastavljamo pored Skadarskog jezera, najvećeg na Balkanskom poluostrvu površine oko 391 kvadratnog kilometra, od čega 140 kilometara pripada Albaniji, a veći deo Crnoj Gori. Malobrojni Srbi u Albaniji uglavnom žive u dva sela na jezeru – Vrake i Stare Soje, bave se pretežno ribarstvom. Riba se prodaje na ulicama Skadra i na okolnim putevima. Najpoznatija od riba je krapa, skadarski šaran, jegulje kao i neke vrste morskih riba koji dolaze uz Bojanu. Cena ribe je od 120 do 500 leka po kilogramu u zavisnosti od vrste. Najskuplja je – jegulja.
Albanija se prostire na površini od 29.000 kvadratnih kilometara. U njoj živi oko 3,5 miliona stanovnika, uglavnom Albanaca (oko 90 odsto ). Od toga je oko 65 odsto muslimanske ispovesti i oko 35 odsto drugih, oko 10 odsto katolika, mada ima i određeni broj stanovnika pravoslavne vere, Makedonaca i Grka. Pored Jadranskog mora je nizija, a kad se krene prema istoku ka unutrašnjosti, pojavljuje se planinski masiv Prokletija sa 2.700 metara nadmorske visine. I planina Korap na još većoj visini. Putevi u Albaniji ranije su bili loši, sa mnogo rupa i krivina, a sada su izgrađeni, a grade se novi putevi, među prvima Tirana – Drač. Na putevima primećujemo dosta automobila nemačke proizvodnje, razne starosti. Ali očigledan je veliki broj „mercedesa“, pogodnih za teško prolazne albanske puteve, oni ovde nisu pokazatelj prestiža, već potrebe. Benzinskih pumpi ima na svakom koraku. Cena litra benzina je jedan evro.
Uz put primećujemo veliki broj bunkera sagrađenih u vreme Envera Hodže, a smatra se da ih u celoj zemlji ima 8.000! Različitih veličina i namena, a smatra se da je celokupno stanovništvo moglo da stane u te bunkere. Cena samo jednog bunkera odgovarala je ceni stambene kuće, primećuje se da su neki od njih oštećeni. Zvanična valuta u Albaniji je – lek! Za jedan evro dobija se 120 leka, mada se u restoranima i prodavnicama može plaćati sa obe valute.
Cene u prodavnicama su slične našim, ali tehničke stvari su znatno skuplje. Prosečna plata iznosi od 150 do 200 evra. Profesor Univerziteta ima oko 250 evra, dok su prosečne penzije oko 60 evra.
Glavni grad Albanije sa preko milion stanovnika postao je prestoni – 1920. godine. Tirana je danas grad evropskog izgleda, u njoj se sudaraju Istok i Zapad sa primesama islamskog nasleđa. Sivilo ogromnih zgrada „ublažio“ je sadašnji premijer, Edi Rama, koji je kao gradonačelnik Tirane naredio slikarima i vajarima da oslikaju fasade“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
