Albanija: Malo poznata zemlja

– Gde putuješ, baba?

– U Albaniju.

– Baba, da li si normalna?

Na njegove stavove sam, valjda, i ja uticala. Ali, izgleda da su mediji, sportsko društvo, drugari imali više uticaja. Bila sam zatečena tim naivnim uverenjem da je opasno ići u Albaniju. A i sebi samoj sam postavila pitanje zašto do sada nikada nisam bila tamo? ‘Ajde do pada Berlinskog zida, samo od tada je prošlo trideset godina, obišla sam Kinu, Ugandu, Norvešku, Egipat, Tunis… zašto ne Albaniju? Sporazumevam se na slovenačkom i makedonskom, od albanskog znam tek nekoliko reči, a Albanci su do pre dvadeset godina bili narod u mojoj državi. Pitanja su se jednostavno rojila, jedno je otvaralo mnoga druga.

Granicu sam prešla kod Struge. Ne znam da li je moja baka 1915. tim putem stigla do jadranske obale. Pričala mi je o strašnoj zimi, zaleđenim planinama, dubokom snegu… Nisam mogla ništa da povežem. Bila je planina, serpentine, ali put širok, na usponima treća traka, sve umiveno, zeleno, čisto, toplo. Oko puta nema otpadaka, plastičnih kesa i flaša. Albanija je čistija i od Makedonije i od Srbije. Brze planinske reke bistre, takvog Ibra se sećam iz najranijeg detinjstva.

Od Elbasana do Tirane moderan auto-put, oznake jasne. Petrelu, selo nadomak Tirane gde smo odsele, pronašle smo iz prve.

Uvek krenem od nacionalnog muzeja da upoznajem zemlju. Nacionalni (narodni) muzeji su mnogostruko korisni: steknete uvid u istoriju zemlje, pred vama je ono što obrazovani ljudi (kustosi, arheolozi, etnolozi, istoričari…) smatraju da njihovu zemlju treba najbolje da reprezentuje, postavke vam pružaju uvid dokle je kulturna elita jednog društva stigla.

Prvo, zdanje Nacionalnog muzeja je namenski projektovao poznati albanski arhitekta Enver Faja, znalački, raskošno, na dobrom mestu (na Skender beg trgu, u centru grada, prethodno je srušena stara zgrada opštine Tirana za kojom stanovnici Tirane i dalje žale) 1981.

Iako je na zgradi primetan uticaj monumentalne sovjetske arhitekture, zgrada zadovoljava sve standarde modernog civilizovanog društva (sve postavke su dostupne posetiocima bez obzira da li imaju posebne potrebe, da li su stari ili deca).