Alchajmer: Nova vakcina cilja bolest u korenu

Nova vakcina koja cilja upaljene ćelije mozga povezane sa Alchajmerovom bolešću može biti ključna za sprečavanje ili modifikovanje toku bolesti, prema preliminarnim istraživanjima predstavljenim na naučnom skupu Američkog udruženja za srce o osnovama kardiovaskularnih nauka u Bostonu od 31. jula do 3. avgusta 2023. godine.

Kada je testirana na miševima, vakcina je smanjila naslage amiloida, smanjila upalne biomarkere i čak poboljšala svest životinja o njihovoj okolini. Ovi preliminarni rezultati obećavaju pozitivne implikacije za buduće lečenje Alchajmerove bolesti kod ljudi.

Ključne činjenice o vakcini protiva Alchajmera:

– Nova vakcina cilja senescenciju povezanu sa glikoproteinom (SAGP) koji je prekomerno izražen u upaljenim ćelijama mozga povezanim sa Alchajmerovom bolešću.

– Testiranje na miševima pokazalo je da vakcina smanjuje naslage amiloida i smanjuje upalne biomarkere povezane sa Alchajmerovom bolešću.

– Miševi koji su primili vakcinu pokazali su poboljšanu svest o svojoj okolini, što ukazuje na smanjenje simptoma bolesti.

Izvor: Američko udruženje za srce

Ova nova vakcina cilja senescenciju povezanu sa glikoproteinom (SAGP), izraženom u upaljenim ćelijama mozga povezanim sa Alchajmerovom bolešću.

Nova vakcina koja cilja upaljene ćelije mozga povezane sa Alchajmerovom bolešću može biti ključna za sprečavanje ili modifikovanje toku bolesti, prema preliminarnim istraživanjima predstavljenim na naučnom skupu Američkog udruženja za srce o osnovama kardiovaskularnih nauka u Bostonu od 31. jula do 3. avgusta 2023. godine.

Ranije su istraživači sa Juntendo univerziteta u Tokiju, Japan, razvili vakcinu za eliminaciju senescentnih ćelija koje izražavaju senescenciju povezanu sa glikoproteinom (SAGP) – senolitičku vakcinu koja je poboljšala različite bolesti povezane sa starenjem, uključujući aterosklerozu i dijabetes tipa 2 kod miševa.

Drugo istraživanje takođe je otkrilo da su SAGP-ovi visoko izraženi u glialnim ćelijama kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Na osnovu nalaza ovih studija, istraživači su testirali ovu vakcinu na miševima kako bi ciljali ćelije prekomerno izražene SAGP-om za lečenje Alchajmerove bolesti.

„Alchajmerova bolest sada čini 50% do 70% pacijenata sa demencijom širom sveta. Novi test vakcine na miševima ukazuje na potencijalni način za sprečavanje ili modifikovanje bolesti. Budući izazov biće postizanje sličnih rezultata kod ljudi“, rekao je vodeći autor studije Chieh-Lun Hsiao, doktor nauka i postdoktorski saradnik u odeljenju za kardiovaskularnu biologiju i medicinu na Juntendo univerzitetu u Tokiju.

U ovoj studiji, istraživački tim je stvorio model miša sa Alchajmerovom bolešću koji oponaša ljudski mozak i simulira patologiju Alchajmerove bolesti izazvanu amiloid-beta.

Da bi testirali efikasnost SAGP vakcine, miševi su tretirani kontrolnom vakcinom ili SAGP vakcinom u dobi od dva i četiri meseca. Obično, ljudi u kasnoj fazi Alchajmerove bolesti nedostaju anksioznost, što znači da nisu svesni stvari oko sebe.

Miševi koji su primili vakcinu imali su anksioznost, što znači da su bili oprezniji i svesniji stvari oko sebe – znak koji istraživači smatraju da ukazuje na smanjenje bolesti.

Osim toga, smanjeni su bili i neki upalni biomarkeri Alchajmerove bolesti.

Studija o Alchajmeru je pokazala:

– SAGP vakcina značajno je smanjila naslage amiloida u tkivu mozga u regionu cerebralnog korteksa, koji je odgovoran za obradu jezika, pažnju i rešavanje problema.

– Ćelija astrocita (najbrojniji tip glialne ćelije u mozgu i specifični upalni molekul) pokazala se smanjenom veličinom kod miševa koji su primili vakcinu. Smanjenje drugih upalnih biomarkera takođe je primećeno, što ukazuje da se upala u mozgu poboljšala kao odgovor na SAGP vakcinu.

– Test ponašanja (uređaj s lavirintom) na miševima starosti od šest meseci pokazao je da su miševi koji su primili SAGP vakcinu značajno bolje reagovali na svoje okruženje od onih koji su primili placebo vakcinu. Miševi vakcinisani SAGP-om ponašali su se kao normalni zdravi miševi i pokazivali su više svesti o svojoj okolini.

SAGP protein se pokazao da se nalazi vrlo blizu specijalizovanih ćelija mozga koje se nazivaju mikroglije, a koje igraju ulogu u imunološkoj odbrani centralnog nervnog sistema. Mikroglije pomažu u uklanjanju štetnih naslaga formiranih od proteina, ali takođe pokreću upalu mozga koja može oštetiti neurone i pogoršati kognitivni pad kod osobe, što bi moglo biti jedan od uzroka razvoja Alchajmerove bolesti.

U Alchajmerovoj bolesti, nakupljanje proteina u mozgu nazvanih amiloid-beta peptidi stvara naslage koje se skupljaju između neurona i remete funkciju ćelija, prema Nacionalnom institutu za starenje, odeljenju Nacionalnih instituta za zdravlje.

Vaskularni problemi takođe mogu dovesti do propadanja barijere između krvi i mozga, koja obično štiti mozak od štetnih agenasa dok omogućava pristup glukozi i drugim neophodnim faktorima.

Ova neispravna barijera između krvi i mozga sprečava glukozu da stigne do mozga i sprečava uklanjanje toksičnih beta-amiloida i proteina, što dovodi do hronične upale i napredovanja Alchajmerove bolesti.

„Ranija istraživanja korišćenjem različitih vakcina za lečenje Alchajmerove bolesti na modelima miševa uspešno su smanjila naslage amiloidnih plakova i upalnih faktora, međutim, ono što našu studiju čini drugačijom je to što je naša SAGP vakcina takođe poboljšala ponašanje ovih miševa“, rekao je Hsiao.

Prema istraživačima, prethodna istraživanja ukazuju na to da je SAGP protein visoko povišen u mikroglijama, što znači da su mikroglije veoma važne ćelije za ciljanje u Alchajmerovoj bolesti.

Hsiao je rekao: „Uklanjanjem mikroglija koja su u aktivacionom stanju, upala u mozgu takođe može biti kontrolisana. Vakcina bi mogla ciljati aktivirane mikroglije i ukloniti ove toksične ćelije, čime bi se na kraju popravili nedostaci u ponašanju koji se javljaju kod Alchajmerove bolesti.“

Prema statističkom izveštaju Američkog udruženja za srce iz 2023. godine, oko 3,7 miliona Amerikanaca starijih od 30 godina imalo je Alchajmerovu bolest 2017. godine, a očekuje se da će se ovaj broj povećati na 9,3 miliona do 2060. godine.