Alergije na hranu u konstantnom porastu

To je saopštilo nacionalno Udruženje “Alergija i ja” koje je početkom 2021. godine pokrenulo projekat “Hrana pod lupom”, u cilju razvijanja svesti o alergijama i intoleranciji na hranu radi  poboljšanja kvaliteta života pacijenata.

Udruženje želi da pokrene promene u oblasti deklarisanja namirnica i bezbednije ishrane van kuće, zalagajući se za sigurniji, zdraviji i kvalitetniji život osoba koje imaju zdravstvena ograničenja u ishrani.

„Želimo da svako dete u Srbiji ima obezbeđen obrok u vrtićima i školama, pristup savremenoj terapiji, adekvatnom lečenju, lagodniji i bezbedniji život van kuće“, navodi se u saopštenju.

Oni navode da 20 odsto dece predškolskog uzrasta ima nutritivne alergije. Najčešće prisutne alergije su na jaje, proteine mleka, glutenskih žitarica, kikiriki, lešnik, soju, ribu i morske plodove.

Skreću pažnju da većina deca sa zdravstvenim ograničenjem u ishrani nema obezbeđene obroke u vrtićima i školama.

„Deca sa alergijama na hranu se osećaju izopšteno, stigmatizovano i često razvijaju depresiju“, napominju iz Udruženja.

Oni dodaju i da deklaracije na prehrambenim proizvodima su veoma važne osobama sa alergijama na hranu i ispravno navođenje alergena može nekome spasiti život.

„Restorani, hoteli, pekare, poslastičarnice, prodavnice brze hrane nisu dovoljno upoznati ili zanemaruju ovaj problem, ne ističu alergene u jelima, a zaposleni često i ne znaju odgovore o tačnom sastavu jela i bezbednoj pripremi istog“, dodaje se u saopštenju.

Prema njihovim navodima, lek (Epinefrin) koji može spasiti život pacijentu pri najtežem obliku alergijske reakcije – anafilaksi, u Srbiji nije dostupan.

Ljudi sa alergijama na hranu, kako dodaju, provode mnogo više vremena u planiranju i nabavci hrane, kao i u pripremi obroka, planiranju putovanja ili samo izlaska u restoran sa prijateljima.

„Ishrana bez alergena je i do četiri puta skuplja“, napominju.

Po evropskom istraživanju, samo 10 odsto proizvoda na kojima je na deklaraciji naznačeno “može sadržati tragove…” zapravo i sadrži te tragove.

Alergije na hranu, dodaju, često su udružene sa još nekim atopijskim oboljenjem ili autoimunom bolešću što može uticati na sposobnost ljudi da rade i učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, razvijaju socijalnu izolaciju, depresiju.

Pored direktne pomoći pacijentima sa nutritivnim alergijama i intolerancijom, u vidu saveta lekara specijalista, receptima i jelovnicima sastavljenim od namirnica bez alergena, edukacije o čitanju deklaracija, izboru adekvatnih namirnica, Udruženje će raditi na razvijanju svesti na nacionalnom nivou, učestvovanjem u aktivnostima i događanjima i zagovaranjem sa donosiocima odluka u cilju promena i poboljšanja kvaliteta života pacijenata.