Alergijska oboljenja disajnih puteva – astma i alergijski rinitis

Astma i alergijski rinitis se često javljaju udruženo. Više od 80% odraslih i više od 65% dece sa astmom ima pridružen i alergijski rinitis. Ukoliko dete povremeno ili često kija, oseća svrab u nosu, ima obilnu sekreciju iz nosa, diše na usta, tokom noći hrče i bori se za vazduh, oseća svrab, suzenje očiju koje su crvene, upaljene, ako uz to kašlje, teško diše, oseća stezanje, zviždanje i škripanje u grudima, nedostatak vazduha, bol u grudima i lako se zamara, treba misliti o alergijskom rinitisu i astmi. U tom slučaju je neophodno uputiti dete na alergološko ispitivanje. Alergijske kožne probe, ispitivanje plućne funkcije i druge analize, mogu se uraditi u KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“, u Bolnici za dečje plućne bolesti i tuberkulozu ili na ORL odeljenju.

Alergijska astma i rinitis nastaju kao rezultat odgovora nasledne – genetske predispozicije na faktore spoljašnje sredine. Učestalost astme među decom je, kao i svuda u svetu i u našoj zemlji u porastu. Kreće se oko 8,6%, dok je pre 10 godina iznosila 6,5%. Sa raspoloživim medicinskim znanjem, astma se ne može trajno izlečiti, već zahteva stalnu terapiju i praćenje.

Dugo su postojale zablude da dečja astma prolazi tokom puberteta, međutim njena prognoza nije tako ružičasta. Svetske studije su pokazale da dečja astma u preko 55% slučajeva kontinuirano teče od detinjstva do odraslog doba. Kod manje od 45% dece, koja su doživela izvesno poboljšanje ili potpuno smirivanje simptoma astme tokom puberteta, tegobe se u mladom ili srednjem odraslom dobu ponovo pojavljuju vezano za infekciju disajnih puteva ili za kontakt sa alergenima ili iritansima (npr. duvanom). Od ukupnog broja odraslih astmatičara njih čak 90% dobilo svoje prve tegobe još u detinjstvu, a samo 10% astmi ima početak u odraslom dobu.

U periodima kada su simptomi bolesti prisutni, svakodnevne aktivnosti i kvalitet života obolelog deteta i njegove porodice mogu biti jako ugroženi. Zbog toga je osnovni cilj lečenja astme održavanje astme pod dobrom kontrolom. Kontrola astme se postiže kada pacijent nema simptome i pogoršanja bolesti i ima normalne svakodnevne aktivnosti, fizičku aktivnost i sport. Pošto se radi o hroničnom oboljenju, veoma je važno početi edukaciju obolele dece o astmi još u detinjstvu do bi do kraja adolescencije mali pacijent bio sasvim osposobljen da preuzme kompletnu brigu o svojoj bolesti. To podrazumeva savladavanje tehnike izbegavanja alergena (što je nekada veoma teško jer se radi o široko rasprostranjenim alergenima kao što su u spoljašnjoj sredini poleni a u unutrašnjoj grinje), prepoznavanja simptoma koji prethodne akutnom pogoršanju bolesti, tehnike samopomoći u trenutku pojave simptoma akutnog pogoršanja i tehnike pravilne upotrebe lekova za astmu. Danas je dostupna farmakološka terapija astme delotvorna, i njenom pravilnom upotrebom se, u većini slučajeva, može postići i održati dobra kontrola astme. Postoje dve vrste lekova za astmu. Prva vrsta su lekovi koji šire disajne puteve i olakšavaju disanje tako da se daju samo u trenutku kada se pojave simptomi akutnog pogoršanja bolesti. Druga vrsta su lekovi koji smanjuju alergijsko zapaljenje koje je hronično prisutno u disajnim putevima obolele osobe i koje svojim trajanjem može dovesti, a i dovodi, u ne malom broju slučajeva, do trajnog oštećenja plućne funkcije dece. Većina lekova za astmu, kako onih za širenje disajnih puteva, tako i onih za smirivanje alergijskog zapaljenja je u obliku pumpica koje zahtevaju posebnu tehniku da bi se lek uzeo. Ako dete, odnosno adolescent, stekne sva potrebna znanja o astmi i terapiji astme, sigurno je da će i kao odrasli astmatičar vladati njima.

Autorka je pedijatar – pulmolog Bolnice za dečije plućne bolesti i TBC KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“