Antarktički led se topi velikom brzinom (2. deo)

Tokom proteklih 40 godina ovaj ledeni kontinent doprineo je povećanju nivoa mora za 13,8 milimetara, čemu je u najvećoj meri doprineo Zapadni Antarktik, što nije bilo toliko iznenađenje za istraživače. Naime, zapadnoantarktički ledeni pokrivač, čija se osnova nalazi ispod nivoa mora, dugo se smatrao najranjivijim mestom koje će se prvo urušiti. Uz asistenciju gravitacije, duboka struja tople vode protiče ispod ovog pokrivača, topeći ga odozdo sve dok ne postane plutajuća santa koja lako može da se odlomi i otpluta.

Nasuprot tome, dugo je preovladavalo mišljenje da niske temperature i to što je njegova osnova uglavnom iznad nivoa mora čuvaju istočnoantarktički ledeni pokrivač relativno sigurnim od prodiranja tople vode. Međutim, ovo istraživanje je iznelo na videlo iznenađujuće podatke: Istočni Antarktik je – a naročito oblast poznatija kao Vilkisova zemlja – učestvovao sa više od 30 procenata u svekupnom antarktičkom doprinosu podizanju nivoa mora. Kada se uzme u obzir da se u istočnom delu Antarktika nalazi 10 puta više leda nego u zapadnom, postaje jasno da itekako postoje razlozi za zabrinutost.

Ukoliko su sve jači polarni vetrovi odgovorni za prodiranje tople vode ispod Istočnog Antarktika, situacije će se verovatno pogoršati, smatra Rignot. Sve jači intenzitet ovih vetrova ima delimično veze i sa kontrastom između temperature Anatarktika i ostatka sveta. A kako se usled efekta staklene bašte proizvode gasovi koji zagrevaju veći deo planete, ova razlika u temperaturi će se najverovatnije povećati, dovlačeći još snažnije vetrove sa zapada.

„Što više posmatramo ovaj sistem, sve više shvatamo koliko je krhak“, navodi on. „Jednom kada se ovi glečeri destabilizuju, neće biti crvenog dugmeta čijim bi pritiskom to moglo da se zaustavi.“ Ali bez obzira na ishod, Rignot se nada da će ova studija privući veću pažnju svetske javnosti na deo Antarktika koji je tradicionalno bio zanemarivan i daleko manje proučavan.

Helena Friker, glaciološkinja sa Skrips instituta za okeanografiju u San Dijegu, saglasna je sa Rignotom i upozorava da je situacija više nego alarmantna. „Moramo da pratimo čitav Antarktik, a to ne možemo postići bez međunarodne saradnje“, navodi ona i dodaje: „Ne smemo da skidamo pogled ovog leda.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs