Antarktik je procvetao i to nije dobra vest

Prema novom istraživanju, postoje samo dve vrste cvetajućih biljaka koje su domaće na Antarktiku, i one sada rastu neviđenom brzinom kako se temperature podižu i led počinje da se topi.

Trava antarktičke kose, u periodu od 2009. do 2019. godine porasla je koliko joj je zato pre trebalo 50 godina, dok je brzi rast antarktičkog pernatice zabeležio petostruki porast tokom istog perioda.

Tim na čelu sa Nikolatom Kanone, istraživačem sa Univerziteta u Insabriji, Italija, merio je rast dve domaće biljke Antarktika na lokacijama na ostrvu Signi u Južnim Orkničkim ostrvima.

Rezultati su bili iznenađujući: ne samo da su lokacije imale brži rast, već su postale i gušće naseljene biljkama svake godine kako je klima postajala toplija.

Prema neprofitnoj organizaciji „Otkrivanje Antarktika“, temperature u toj regiji su se prosečno povećale za 3°C usled klimatskih promena koje su izazvali ljudi, što znači da se nekada stabilne ledene police sada povlače.

U nekim delovima, to je ustupilo mesto zemlji koja je sada pogodna za oba tipa biljaka.

Piter Konvej iz Britanskog istraživačkog centra za Antarktik izjavio je za časopis New Scientist: „Najneobičnija karakteristika je taj brzi rast. Mislim da je u pitanju prekretnica.“

Metju Dejvi iz Škotskog udruženja za morske nauke u Obanu, Velika Britanija, dodaje: „Ubrazano širenje sada je dokazano toj regiji.“

„Ovo istraživanje pruža prvi sveobuhvatan skup podataka koji pokazuje koliko brzo i koliko gusta može da postane biljna zajednica.“

Istraživači su priznali da bi mogli da postoje i drugi faktori koji doprinose rastu biljaka, kao što je opadanje populacije krznaša – ali i to je povezano sa klimatskim promenama.

S druge strane, kako zemljište postaje pogodnije, invazivne vrste takođe mogu da kolonizuju kontinent i da preplave domaće biljke, što bi moglo da da ugrozi dugo ustaljene lokalne ekosisteme.

„To znači da bi antarktički pejzaž i biodiverzitet mogli brzo da se promene.“