Antibiotici u mesu ubiće 10 miliona ljudi

Niska cena mesa siguran je put do kupca, pa neki proizvođači zloupotrebljavaju antibiotike kako bi dobili što jeftiniji proizvod.

Upotreba antibiotika bez kontrole u uzgoju stoke i živine mogla bi da u naredne tri decenije usmrti bezmalo 10 miliona ljudi, procena je Globalne asocijacije potrošača „Konzjumer internešenal“ izneta povodom obeležavanja Svetskog dana potrošača, koji se obeležava u martu svake godine. Ništa bolja situacija nije ni u Srbiji, gde godišnje zbog upotrebe kontaminirane hrane oboli oko 25.000 građana. Posle ove crne statistike, logično, postavljaju se pitanja znamo li šta jedemo, kako se štiti tržište od štetnih posledica antibiotika i hormona u mesu i koliko će Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji stupa na snagu od 15. juna 2018. godine, pomoći potrošačima.

Svetska uprava za hranu i lekove (FDA) procenjuje da se zbog ubrizgavanja antibiotika pilićima 1999. godine 11.000 ljudi razbolelo od crevnih bolesti čiji je uzročnik bakterija otporna na antibiotike. Posle ovih otkrića, da upotreba antibiotika doprinosi otpornosti sve većeg broja bakterija na antibiotike, ishrana ovim proizvodima postaje sve opasnija po zdravlje ljudi. Sporadične reakcije postoje. Najveći lanci brze hrane tako su uveli obavezu da koriste isključivo piletinu gajenu bez antibiotika. Nažalost, ova obaveza odnosi se isključivo na Sjedinjene Američke Države, dok u 100 ostalih država u kojima posluju ona ne važi.

Ministarstvo poljoprivrede predviđenim izmenama i dopunama Pravilnika postavlja nove zahteve pred proizvođače, za koje će nutritivna deklaracija postati obavezna. Kako je za medije izjavio Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, novim Pravilnikom će biti pooštrena odgovornost svih u čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane, i skrenuo pažnju na čitav „spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na obeležavanju ukoliko se u mesu nalazi voda ili proteini koji potiču od druge životinjske vrste“. Ni Evropska unija ne uspeva apsolutno da kontroliše kvalitet mesa kojim se hrane građani. Tako je nedavno u piletini koja se prodaje u britanskim supermarketima pronađen rekordno visok nivo superbakterija otpornih i na najjače antibiotike. U Nemačkoj su pre nekoliko godina udruženja za zaštitu potrošača digla uzbunu jer su u piletini iz masovnih uzgajivališta našli klice otporne na antibiotike. U Hrvatskoj je pre dve godine Agencija za standarde hrane otkrila da se pilićima povećava težina tako što im se u batake ubrizgava slana voda ili životinjski otpad.

Nevidljivi za inspekciju

U Srbiji, ali i državama regiona, koja važi za siromašna tržišta, postoji glad za jeftinim mesom. Zato se vodi velika bitka između trgovaca za proizvode što nižih cena. Zbog toga rastu proizvodnja i uvoz (ne)kvalitetnog mesa. Činjenica, tržište zakonski jeste regulisano, ali kako pored ovih brojki potrošači da budu sigurno da kupuju bezbedne proizvode? A od matičnog jata do dolaska na našu trpezu živina može da se zarazi na razne načine. Kada proizvođač ima sve segmente pod kontrolom, onda govorimo o vertikalno kontrolisanoj proizvodnji. Ovakvu kontrolu nemaju seoska domaćinstva i mali proizvođači, koji inače čine više od 50 odsto u proizvodnji mesa i više od dve trećine u proizvodnji jaja. Među malim firmama postoje porodične farme koje veoma dobro i organizovano posluju, ali je pored toga i veliki broj farmi koje nisu registrovane, te samim tim nisu vidljive od strane inspekcijskih državnih organa.

– Svi proizvođači u Srbiji moraju da zadovolje zakone i propise Republike Srbije u pogledu bezbednosti hrane. Postoje proizvođači koji se na našem tržištu ističu kvalitetom koji je potvrđen u akreditovanim laboratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, ali naravno ima i onih koji ne postupaju u skladu sa propisima. Takvi slučajevi se sankcionišu – ističe doktor veterinarske medicine Nikola Rokvić iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje na Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije. – Veći kvalitet i kontrolu imali bismo ukoliko bi se i građani uključili. Ne smeju da budu lenji, već da odmah prijave nepravilnosti, kako bismo isključili takve proizvođače.

Postoje firme kojima je stalo do kvaliteta svojih proizvoda i koje znaju da deklaracija koju stave na njihovu ambalažu podleže zakonskoj regulativi. Proizvođači koji sprovode kontrolu celog lanca proizvodnje i ishrane garant su kvaliteta. Oni svoje piliće i koke gaje na farmi, puštaju ih da se šetaju i kljucaju na otvorenom, daju im čak i eukaliptus, koji između ostalog povoljno utiče na disajne organe živine.

– Mi primenjujemo tradicionalne metode proizvodnje živinskog mesa. Naši visoki standardi uzgoja, pored ostalog, znače i gajenje u prirodnom okruženju, kraći su transportni putevi. Važan aspekt je kvalitetna hrana za živinu koja ima blagotvorno dejstvo na sastav mesa i krajnjeg proizvoda. Možda zato naši proizvodi jesu skuplji, ali mi garantujemo za njihov kvalitet – objašnjava Dragan Salapura, stručnjak za živinsku proizvodnju „Perutnina Ptuj Topiko“ iz Bačke Topole.

– Hrana je za živinu izuzetno važna. Mešavina bez antibiotika i hormona je preduslov da kvalitet mesa bude adekvatan i zadovoljavajući. Zbog toga proizvodimo smešu koju koristimo za ishranu životinja koja ne sadrži ni životinjske proteine. Smeša je prirodna, sadrži kukuruz, pšenicu, soju i proteinske komponente, potrebnu masnoću koja je izvor energije, sedam minerala i vitamine koji su neophodni kako bi bio postignut zdrav rast živine. Nema aditiva, hormona i antibiotika.

(Zlo)upotreba antibiotika

Uprkos tome što dajemo prednost namirnicama domaćeg porekla, ne kupujemo uvek ono što je domaće. Proizvođači listom ističu da je njihov proizvod bezbedan i optimalnih nutritivnih svojstava iako to nekada nije u potpunosti tačno. Ponekad nemamo sve informacije o hrani koju kupujemo, ali za nas kao konzumente je značajno da one ključne, najvažnije za naše zdravlje dobro razumemo. Novi Pravilnik o deklarisanju u mnogome bi morao da promeni sadašnju situaciju. – U proizvodnji hrane neophodna je kontrola „od njive do trpeze“, odnosno kad je meso u pitanju, od matičnog jata do potrošača, što obuhvata kontrolu sirovine, procesa proizvodnje, gotovog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja. Prema važećoj zakonskoj regulativi, tržište štiti kako granična veterinarska inspekcija prilikom uvoza proizvoda ili sirovina, tako i republička veterinarska inspekcija koja kontroliše proizvodnju pre stavljanja u promet, i u prometu prilikom redovnih i vanrednih kontrola, a u saradnji sa akreditovanim laboratorijama – kaže dr nauka Jasna Kureljušić sa Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

Podaci o upotrebi antibiotika u živinarstvu dobar su pokazatelj o tehnologiji koja se primenjuje prilikom uzgoja životinja. Nažalost, zemlje Južne Evrope, kao i većina država u našem neposrednom okruženju su poznate po raširenoj (zlo)upotrebi antibiotika. Najbolje rezultate postižu zemlje sa severa Evrope, kao što su Island, Švedska, Finska, a iz regiona je pozitivan primer Slovenija, gde je upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju meru. Neslavni primeri iz Evrope su Kipar, Španija, Italija, Mađarska, Belgija…

– Meso je jeftinije ako su mu manji troškovi uzgoja – objašnjava Salapura.

– To često podrazumeva intenzivnu proizvodnju koja je usmerena isključivo na smanjenje troškova, posebno na račun sirovina za prehranu. Tada se koriste neadekvatne zamenske sirovine i primenjuju agresivni tehnološki procesi. Tako se uz manje uloženih sredstava i za kraće vreme dobija težina, ali ne i kvalitet.

Najbolja zaštita od štetnih posledica antibiotika i ostalih lekova koji se mogu zloupotrebiti u uzgoju jeste kupovina mesa iz bezbednih izvora. Izuzetno je važno da potrošači budu informisani o svim relevantnim tehnološkim postupcima koje primenjuje uzgajivač mesa. Kupovina od proizvođača koji ima integrisan ceo proizvodni proces, od proizvodnje hrane do proizvodnje namirnice za tržište, uvek je bolja u odnosu na one koji se samo parcijalno bave proizvodnjom i koji nemaju punu kontrolu tokom celog životnog ciklusa životinje. Takođe, kupovina iz „sivih“ kanala prodaje gde se plasira meso kome nije moguće utvrditi poreklo (najčešće pod parolom „kupujmo domaće“) predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za zdravlje potrošača. Neophodno je da svaki proizvod bude kompletno ispravno deklarisan, a da ga u promet stavlja kredibilan i odgovoran proizvođač.

Čitajte deklaraciju na proizvodu

Proizvođači koji svesno u živinsko meso ubacuju razne antibiotike i hemikalije, pokušavaju da od lošeg mesa dobiju proizvod prve klase. Takvi pilići se ne uzgajaju da budu zdravi i da njihovo meso bude sočno i mekano, već se u trci za što većom zaradom čini sve kako bi pile što pre dostiglo potrebnu težinu. Time potrošači nisu samo prevareni, već im je ugroženo i zdravlje, jer takva piletina sadrži 500 odsto više natrijuma.

Sektor živinarstva jedan je od najbrže rastućih podsektora stočne industrije. Proizvodnja postaje sve intenzivnija i vertikalno integrisana, s obzirom na tehnološki napredak, te se očekuje da će globalna potražnja nastaviti ubrzano da raste. Za period 2013-2022. godine predviđa se da će ostati najbrže rastući prehrambeni sektor u smislu proizvodnje. Evropska živinarska industrija zapošljava više od 302.000 ljudi i ima godišnje promet od 30 milijardi evra, i na taj način je jedna od najvažnijih privrednih grana Evrope.

– Industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticiranosti, tehnologiji i konkurenciji. Vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, do distribucije – objašnjava Borko Vukajlović, tehnolog, i ističe da u Srbiji, u kojoj se po stanovniku troši oko 16 kilograma živinskog mesa godišnje, tržište još nije dovoljno regulisano.

Teškoće u srpskom živinarstvu

Stručnjaci ističu da živinarstvo u Srbiji može za relativno kratko vreme da se unapredi i dostigne nivo sličan onom u razvijenim zemljama. Međutim, zbog kupovne (ne)moći stanovništva i bez otvaranja izvoza, to će se teško dogoditi. Od 2010. do 2015. godine broj živine bio je u stalnom opadanju, pa je 2014. godine iznosio 17.167.000 komada, proizvedeno je ukupno 94.000 tona živinskog mesa i 1.89 milijardi jaja, što je bilo za 15 odsto manje nego četiri godine pre toga.