Antropocen danas

Naime, ovaj naučni komitet, nazvan Radna grupa za antropocen (AWG), 21. maja ove godine izglasao je predlog da se proglasi nova epoha u istoriji naše planete, ne bi li naznačio u kojoj meri je za današnje temeljne geološke promene odgovoran čovek. Ova odluka, koju je podržalo čak 29 od 34 člana radne grupe, predstavlja važan korak prema konačnom cilju, a to je podnošenje formalnog zahteva Međunarodnoj komisiji za stratigrafiju do 2021. godine i eventualno prihvatanje ovog predloga.

Iako termin antropocen postoji gotovo 20 godina, dosad je uglavnom korišćen da bi opisao ogroman uticaj koji čovečanstvo ima na okolinu, ali ne i novo poglavlje u istoriji naše planete, kao što ovi naučnici predlažu.

Oni tvrde da je ovo geološko doba počelo još sredinom 20. veka, kada je nagli porast broja ljudi ubrzao industrijsku proizvodnju, povećao emisiju ugljen–dioksida i omasovio korišćenje plastike, organskih zagađivača i upotrebu pesticida i herbicida. U otprilike isto vreme počele su prve nuklearne probe i eksplozije atomskih bombi, koje su za sobom ostavile neizbrisive radioaktivne tragove u sedimentnim slojevima i večnom ledu, kao jednu vrstu geološkog zapisa.

„Antropocen funkcioniše kao geološka jedinica za vreme, procese i slojeve“, navodi Jan Zalasjevič, predsedavajući AWG-a i geolog sa Univerziteta u Lesteru (UK), koji nije verovao u ovaj zaključak kada je AWG počela sa radom pre desetak godina. Međutim, ovo glasanje pokazalo je da je ova grupa skoro jedinstvena po pitanju geološke jedinice. „Ona se razlikuje. Ona je prepoznatljiva“, navodi Zalasjevič.

Rezultati glasanja nisu toliko iznenađujući, budući da predstavljaju reprizu neformalnog glasanja sa Međunarodnog geološkog kongresa u Kejptaunu 2016. godine. Sledeći korak za AWG biće da pronađu definitivan geološki marker poznatiji kao „zlatni klin“ kako bi ga uključili u formalni predlog.

Zlatni klin je međunarodno priznata referentna tačka u slojevima stena koju naučnici koriste da bi odredili granice između geoloških epoha. Trenutna epoha, poznatija kao holocen, počela je pre oko 11.700 godina, krajem poslednjeg glacijalnog perioda.

Ovaj komitet trenutno razmatra desetak kandidata širom sveta koji mogu poslužiti kao geološki marker, među kojima su pećina u severnoj Italiji, korali na Velikom koralnom grebenu i jezero u Kini.

Jedan od ovih lokaliteta naučnici će uključiti u svoj formalni predlog. Pored toga, moraće takođe da odrede i vrstu fizičkog dokaza u sedimentnom zapisu koji predstavlja početak nove epohe. I dalje razmatraju da li da koriste tragove radioaktivnog otpada – koji je ostao nakon nuklearnih probi vršenih od 1945. pa sve do Povelje o ograničavanju nuklearnog testiranja iz 1963. – kako bi poduprli svoju tvrdnju.

Jednom kada AWG bude podneo predlog, on će biti razmatran od strane još nekoliko grupa Međunarodne komisije za stratigrafiju. Ukoliko predlog „prođe“, konačna potvrda doći će od izvršnog komiteta Međunarodnog sindikata geoloških nauka. Dok se to ne desi, nastavićemo da živimo kao i dosad – u dobrom starom holocenu.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs