Arhangeljsk (7): Svet o kome se nikad ne priča

Arktik, iako je hladna i negostoljubiva teritorija, mesto je susreta različitih svetova i kultura a u poslednjih nekoliko godina predstavlja i važan geopolitički čvor, naročito kad su naučnici potvrdili da se led polako topi zbog klimatskih promena. Otvorio se novi put ka istoku i ka zapadu: ako brod iz Hamburga krene ka Japanu severnim putem, trebaće mu deset dana manje nego običnim rutama. Ko će da kontroliše taj novi put? Ko će da eksploatiše gasne resurse koje će led da pusti iz svog hladnog zagrljaja? Novi globalni rat se ne odvija samo na Bliskom istoku, u Ukrajini i u Centralnoj Aziji, nego i na dalekom severu. O tome se ne priča, taj svet je previše daleko od nas. Ruski avioni ulaze često u vazdušni prostor drugih država. Na severu se graniče Švedska, Rusija, SAD, Kanada, Norveška i Danska. Ove zemlje nisu još uvek postigle jasan dogovor oko novih, budućih granica. Rat je počeo još pre dva stoleća, kada su se severne zemlje takmičile koja će prva da stigne do Severnog pola. U narodu je opšte prihvaćeno da je prvi čovek koji je stigao do pola bio Amerikanac Robert Piri 1909. godine. Međutim, ako se analizira ugao sunca na slikama koje je sam Piri tada snimio, očigledno je da je bio sedam kilometara udaljen od samog pola. Na kraju devetnaestog veka, pre Pirija, mnogi istraživači su pokušali da prvi osvoje pol ali najzanimljiviji među njima je sigurno Fritjof Nansen iz Norveške. Kao što se to često dešava, Nansen nije uspeo da ubedi svoje kolege sa Akademije da finansiraju putovanje ka Severnom polu i zbog toga se obratio Rusiji. Dobio je dozvolu i novac od cara i krenuo je na put 1893. godine brodom „Fram“. Brod je imao isti oblik kao tipičan pomorski čamac koji se zove „koči“ i koji može da plovi i tamo gde ima mnogo leda zahvaljujući širokom mostu. Nansen nije nikada stigao do pola ali je obišao ceo ruski sever, naročito Novosibirska ostrva i Zemlju Franca Jozefa. Nansen je još uvek prisutan u ruskom kolektivnom nesvesnom kao simbol epohe istraživanja, otkrivanja i avantura. Mnogi ljudi iz Rusije su pokušali da stignu do Severnog pola ali se neki od njih, kao na primer Georgij Sedov, nikada nisu vratili kući. Epoha avantura se u Rusiji prekinula početkom Prvog svetskog rata. Tada su se snovi i želje Belle Epohe zauvek slomili; tek posle Drugog svetskog rata će se obnoviti trka ka nepoznatom između velikih sila, ali ovaj put cilj više neće biti Severni pol već svemir. Posle Nansena i Pirija, Arktik je postao samo najudaljenija granica sveta, zanimljiva samo ukoliko se može eksploatisati.