Arilje (2): Crveno zlato iz zavičaja

Sećam se da smo u to vreme morali imati brigadu naših majstora, makar i na nedelju dana… Tako je sada u zavičaju: prošle slave i preslave, niko se ne ženi i ne udaje, ne zakazuju se svetkovine, jer su svi, staro i mlado kako se kaže u branju… Tačno može da se uvede „raspberry season“  kao „fors mažor“ ili viša sila u ugovore o izgradnji…

Pa još ako ste nevešti da razlikujete vilamet od tjulamena, imaćete dva puta manji učinak, a shodno tome i zaradu ako berete „na gajbe“ ili kilograme, svejedno.

Pre neki dan priča mi prijatelj da mu je ljubiteljica napitka egzotičnog imena „Ginger alle“ pričala da sok od malina ima sličan ukus ali da je posle sezone u kojoj je jurila neki rekord u branju „crvenog zlata“, kako ga u zavičaju zovu i prestala da pije sok, ali i dalje jede istom brzinom kojom i bere. „Kao hobotnica“ rekla je, i da se uvek pitala zašto se svi žale da je to pipav posao kada je zadovoljstvo osetiti kako se gajba puni, i kako je isto da li pada kiša ili greje sunce…

I kako je nemali problem ići odmah na more jer su ruke crne do ramena, a sve ostalo belo…

Znam neke, a svi koji su videli ovu sliku sa početka priče, poludeli, kažu, uzimamo odmor, kakvo more, gde to beše, kad ćemo… Samo kiša da ne prestane da pada…

Gledam kroz prozor, oblaci se valjaju, i polako idu dalje, ka Šumadiji i zapadnoj Srbiji, ka zavičaju… Šteta što nemam dozvolu da ovu sliku pokažem i vama. Ali ako krenete put mog zavičaja, svaka beračica će vam ličiti na nju.

Ako ne padne kiša i usija zvezda, oznoje se kao da su pokisle. Treba samo voditi računa. Ljubomorni zavičajci brzo potežu. Da ne bude da vam nisam rekao.

A kad se završi branje, počinje ARLEMM! A to je tek doživljaj. I opet da ne bude da vam i to nisam rekao.

Ove godine, međutim, korona je diktirala ne samo tempo nego i način života pa Arlemma neće biti kao što je nekad bio, ali i ovo će proći.

Ničija nije gorela do zore, pa neće ni kovidova 19 kažu u zavičaju.

Arilje – Beograd 2017-2020.