Artritis: 5 najčešćih mitova

Iako je artritis često povezan sa starenjem, on može uticati na ljude svih starosnih dobi. Više od jedne trećine ljudi koji žive sa ovim stanjem kaže da to ometa njihovu sposobnost da rade i uživaju u životu. Uprkos njegovoj rasprostranjenosti, mnoga pogrešna shvatanja o artritisu i dalje postoje, što dovodi do zabune oko njegovih uzroka, lečenja i strategija upravljanja. Evo šta treba da znate.

Artritis i mitovi

Mit 1: Artritis pogađa samo starije odrasle osobe

„Iako se artritis može činiti češćim kod starije populacije, on svakako nije ograničen na određenu starosnu grupu i može da utiče na ljude bilo kog uzrasta“, objasnila je dijetetičarka Sara Šlihter za Eating Well.

Iako je tačno da je osteoartritis češći kod starijih zbog habanja zglobova, artritis ne prepoznaje starost. Stanja kao što su reumatoidni artritis, juvenilni idiopatski artritis i psorijatični artritis mogu se razviti kod mlađih odraslih, pa čak i dece, piše Miss7.

Istina je da genetika, infekcije, povrede i životne navike mogu povećati rizik od razvoja bolesti, bez obzira na godine.

Mit 2: Pucanje u zglobovima izaziva artritis

Verovatno ste bili upozoreni da pucanje zglobova može dovesti do artritisa. Međutim, ovaj rasprostranjeni mit verovatno potiče od zvuka pucketanja, koji bi neki mogli da protumače kao štetan za zglobove.

Iako nema opsežnog istraživanja na ovu temu, nekoliko studija nije pokazalo vezu između pucanja zglobova i razvoja artritisa. Umesto toga, veruje se da zvuk dolazi od oslobađanja mehurića gasa u sinovijalnoj tečnosti koja ublažava zglobove, a ne od trljanja kostiju jedne o drugu.

Iako pucketanje zglobova može smetati onima oko vas, nije štetno za vaše zglobove i neće dovesti do artritisa.

Mit 3: Vežbanje pogoršava artritis

Za one koji žive sa artritisom, strah od pogoršanja bola ili oštećenja zglobova često znači da će biti manje fizički aktivni. Međutim, sedentarni način života može zapravo pogoršati simptome artritisa tokom vremena. „Fizička aktivnost, kretanje, svakako maksimalno do granice bola ili snage, može da omogući bolju pokretljivost i psihološki efekat da pacijent ne padne moralno (ne klone duhom), ali se ipak bori i ne predaje se bolesti, što je nažalost i dalje najčešće. Pri tome ne treba zanemariti propisanu medikamentoznu terapiju“, rekao je za Misszdravu Nenad Horvat, predsednik Udruženja Remisija.

Istraživanja sugerišu da vežbanje može biti korisno jer jača mišiće oko zglobova, poboljšava fleksibilnost i smanjuje upalu. Osim toga, može sprečiti razgradnju hrskavice i smanjti bolove i ukočenost zglobova. Fizička aktivnost sa malim opterećenjem zglobova poput šetnje, vožnje bicikla ili vežbanja na eliptičnim spravama mogu biti korisne.

Ipak, ukoliko imate artritis, razgovarajte sa svojim lekarom ili fizioterapeutom pre upuštanja u bilo koji program vežbanja. On će vam  pomoći da odredite najbolju vrstu fizičke aktivnosti za vaše lične potrebe.

Mit 4: Sve vrste artritisa su iste

Artritis se često tretira kao individualno stanje. Međutim, to je krovni izraz za mnoštvo poremećaja koji utiču na zglobove. Dva najčešća tipa – osteoartritis i reumatoidni artritis – imaju različite uzroke i mogućnosti lečenja.

Osteoartritis je najčešći tip artritisa, koji se karakteriše progresivnom razgradnjom zglobnog tkiva tokom vremena. Iako je tačan uzrok nepoznat, može oštetiti hrskavicu, tetive, ligamente, kosti i još mnogo toga.

Za poređenje, reumatoidni artritis je autoimuni poremećaj u kojem imuni sistem greškom napada zglobove. Ovo može izazvati upalu i oštećenje zglobova, što može dovesti do bola, ukočenosti i otoka.

Ako osetite bol u zglobovima, konsultujte svog lekara radi pravilne dijagnoze. Razumevanje uzroka i lečenja vašeg specifičnog tipa artritisa je ključ za bolje upravljanje artritisom.

Mit 5: Ne možete ništa da uradite u vezi sa artritisom

Iako je artritis hronično stanje koje se ne može izlečiti, postoje mnoge strategije koje će vam pomoći da upravljate simptomima i poboljšate kvalitet života, uključujući promene u ishrani. „Dijeta može uticati na simptome artritisa, a fokusiranje na hranu protiv upale, kao što su morski plodovi, voće i povrće, pa čak i određeni suplementi, može ublažiti simptome“, dodao je Šlihter.

Iako ne postoji jedinstvena dijeta osmišljena da ublaži simptome artritisa, mediteranska ishrana mogla bi da bude najprikladnija. To je zato što je puna antiinflamatorne hrane poput masne ribe, voća, povrća, orašastih plodova i semenki. Istraživanja sugerišu da bi ovaj tip ishrane mogao da bude posebno koristan za reumatoidni artritis.

Strategije za upravljanje artritisom

• Ako živite sa artritisom, evo nekih strategija zasnovanih na dokazima koje mogu smanjiti bol:
• Uključite vežbe sa malim opterećenjem kao što su plivanje, biciklizam ili hodanje u svoju svakodnevnu rutinu da biste poboljšali zdravlje i pokretljivost zglobova
• Držite se antiinflamatorne ishrane koja uključuje hranu poput voća, povrća, orašastih plodova, semenki, integralnih žitarica, mahunarki i masne ribe
• Prekomerna telesna težina vrši pritisak na vaše zglobove, koji se vremenom mogu dodatno istrošiti. Kontrola težine može pomoći da se ublaži ovaj pritisak i bol koji dolazi sa njim
• Život sa hroničnim zdravstvenim stanjem, kao što je artritis, može biti stresan. Veza je toliko jaka da su studije otkrile da ljudi sa reumatoidnim artritisom često doživljavaju pojačane simptome kada su pod stresom. Uključivanje naučnih tehnika za upravljanje stresom, kao što su svesnost, meditacija i terapija, može pomoći da se smiri vaš um, a možda i simptomi.