Kako sve aktivnosti našeg života utiču na naše krvne sudove, možemo reći da se ateroskleroza razvija celoga života. Nakon 65. godine, pojave koje je odlikuju nisu tako retka pojava ali uz dobro razumevanje uzroka, ovo obolenje se može usporiti ili čak i izbeći.

„Mi smo svi programirani da imamo kad-tad aterosklerozu, neko u tridesetoj, neko u stotoj i postoji jedan set gena (oko 20, 30 gena) koji svojom ekspresijom dovode do ateroskleroze, a ona postaje ‘aždaja’, opasna i teška kada dođe do kraja. Tačnije, kada dođe do suženja na krvnim sudovima“, rekao je doktor Đorđe Radak, vaskularni hirurg na K1 televiziji, te dodao šta naš narod misli kada se spomene ova bolest.

„To je reč koju Srbi nerado prihvataju i to je veliki problem. U svetu je ona je prihvaćena. U Srbiji kada se kaže ateroskleroza to u odnosu na infarkt mozga ne znači ništa, a u stvari ateroskleroza dovodi do njega“, objašnjava dr Radak.

Profesor Đorđe Radak dodaje da nije dovoljno poznato da ateroskleroza na bubrežnim arterijama pokreće razvoj povišenog pritiska, kao i na arterijama u abdomenu ona dovodi do problema sa varenjem. Podseća koliko je važno da čovek bude aktivan, da ne puši, da razvija plemenite odnose sa okolinom i ne izlaže sebe prekomernom stresu.

„Mi smo izloženi jednom stresu koji traje beskrajno, koji je stalno prisutan, na ulici, na poslu“, rekao je.

Doktor se osvrnuo i na pojavu tromba, usporeno kretanje krvi. Tada krv stagnira, pogotovo ako postoji sklonost ka hiperkoagulaciji (zgrušavanju krvi).

„To se u zadnjih par godina često primećuje. Postoje ljudi koji imaju genetsku sklonost da stvaraju venske trombe. Normalno je da se tromboza desi kada neko ima povredu vene, mišića, ali zabrinjavajuće su tromboze koje se dešavaju bez razloga“, rekao je doktor za kraj i podsetio na redovne lekarske preglede.

Simptomi ateroskleroze

U prvim stadijumima ateroskleroze neće se javiti simptomi koji će vas upozoriti na njeno postojanje, što ovu bolest čini jednom od podmuklijih bolesti krvnih sudova. Prvi simptomi bolesti se manifestuju u trenutku kada je već došlo do začepljenja arterije, tačnije kada se njena prohodnost smanjila na 25%, ili više, od njenog poprečnog preseka.

U zavisnosti od toga u kom je delu tela došlo do smanjenja prohodnosti arterija, simptomi ovog oboljenja mogu da budu različiti.

Ako do zakrčenja arterija dođe u predelu glave, bolest će se ispoljavati kroz smetnje kretanja, koordinacije pokreta, probleme sa govorom, probleme sa vidom, a nekada i sa demencijom.

Kada se radi o arterijama srčanog dela, najčešći simptomi su bol u grudima, osećaj pritiska i nelagodnosti koji može da se širi od grudi ka rukama, nogama i vratu, kao i osećaj stalnog umora.

Ako je došlo do sužavanja arterija donjih ekstremiteta, simptomi će se manifestovati kroz ukočenost i bol u nogama, kao i kroz otežano hodanje.

Sužavanja bubrežnih arterija će se ispoljiti ili kroz povećan krvni pritisak, ili kroz poremećaj rada bubrega.

Neke od najopasnijih bolesti koje nastaju kao posledica ateroskleroze su: angina pektoris, moždani i srčani udar.

Iako se ateroskleroza razvija praktično od rođenja, postoje mnogi pristupačni načini da njeno razvijanje usporimo a njene najlošije posledice i sprečimo.

Uzdržavanje od masne i nezdrave hrane, od pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola već predstavljaju odlučne i dobre korake u očivanju zdravlja krvnih sudova. Redovne kontrole kod kardiologa, jednom godišnje, predstavljaju normu u praćenju zdravlja našeg organizma.