Godine 1931. na poluostrvu Kejp Arid u Zapadnoj Australiji, neki prirodnjaci-amateri su čačkali po žgoljavom žbunju u pustoši i pronašli insekta kakvog nijedan od njih nikada nije video.
Izgledao je donekle kao mrav, ali mu je boja bila neuobičajeno bledožuta, a oči čudne, netremice zagledane i upadljivo uznemirujuće. Pokupili su nekoliko primeraka koji su dospeli do stola stručnjaka u Narodnom muzeju Viktorija u Melburnu, koji je odmah prepoznao da je insekt Nothomyrmecia. Ovo otkriće je izazvalo veliko uzbuđenje pošto, koliko su svi živi znali, ništa nalik tome nije postojalo na zemlji već sto miliona godina. Nothomyrmecia je bio protomrav, živa relikvija iz vremena kada su mravi evoluirali iz osa. U entomološkom smislu, bilo je to jednako izvanredno kao da je neko zatekao krdo triceratopsa kako pase na nekoj dalekoj livadi. Odmah je organizovana ekspedicija, ali i pored krajnje detaljne pretrage, niko nije bio u stanju da pronađe koloniju na Kejp Aridu. Kasnije potrage su podjednako bile bez rezultata. Bezmalo pola veka kasnije, kad se pročulo da tim američkih naučnika namerava da traga za mravom, gotovo sigurno sa najmodernijom tehnološkom opremom zahvaljujući kojoj će Australijanci ispasti samo loše organizovani amateri, vladini naučnici iz Kanbere odlučili su da preduzmu još jedan poslednji pokušaj da ustanove živ li je taj mrav, iz predostrožnosti. I tako je više njih u konvoju krenulo zemljom. E sad, pomislite samo na verovatnoću. Tejlor i njegove kolege nalazili su se 1.300 kilometara od mesta gde su nameravali da tragaju. U gotovo osam miliona kvadratnih kilometara praznine koja čini Australiju, jedan čovek iz male grupe sposobne da prepozna ono što traži tek tako je otkrio jednog od najređih, najtraženijih insekata na zemlji – insekta koji je viđen uživo samo jednom, bezmalo pola veka pre toga – a sve to zato što im se kamion pokvario upravo na tom mestu. Uzgred, Nothomyrmecia više nikada nije pronađena na onoj prvobitnoj lokaciji. I ponovo shvatate šta hoću da kažem, siguran sam u to. Ovo je zemlja koja je istovremeno zaprepašćujuće prazna, a opet puna koječega. Zanimljivih stvari, drevnih stvari, stvari koje se ne mogu tek tako objasniti. Stvari koje tek treba pronaći. Verujte, ovo je interesantno mesto.
Iz knjige „Tamo dole“, prevod: Goran Skrobonja, izdavač: Laguna
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
