Australija je zemlja klubova – sportskih klubova, radničkih klubova, klubova Saveza penzionisanih vojnika, klubova povezanih s različitim političkim strankama – pri čemu je svaki nominalno, a ponekad nesumnjivo i aktivno bio predan dobrobiti konkretnog segmenta društva.
Međutim, svi oni zapravo služe generisanju izuzetno velikih iznosa novca od pića i kocke. Pročitao sam u novinama da su Australijanci najveći kockari na planeti – po jednoj od upečatljivijih statistika koje sam video, u toj zemlji živi manje od jednog procenta svetskog stanovništva, ali postoji više od 20 procenata svetskih slot-mašina – kao i da Australijanci skupa troše 11 milijardi dolara godišnje ili 2.000 dolara po glavi stanovnika, na raznorazne igre na sreću. Ali ja nisam video ništa što bi upućivalo na takvu sklonosti riziku sve dok nisam stupio u Svet zabave. Bio je ogroman, bleštav i izuzetno dobro postavljen. Klupski pokret u Australiji je veoma masovan. Samo u Novom Južnom Velsu, u klubovima radi 65.000 ljudi, više nego u bilo kojoj drugoj privrednoj grani, a oni posredno zapošljavaju dodatnih 250.000 ljudi. Plaćaju više od dve milijarde dolara na ime plata i 500 miliona dolara na ime poreza na kockanje. To je ogroman posao i gotovo se sasvim zasniva na slot-mašini koju popularno nazivaju „pouki“.
Pretpostavljao sam da ćemo morati da zaobiđemo neka pravila kako bi nas primili – na kraju krajeva, to jeste bio klub – ali sam zapravo saznao da svi australijski klubovi dozvoljavaju svakome da se momentalno učlani u njih, pošto su toliko željni da sa svima podele zadovoljstva mašina za poker. Samo se potpišete u knjizi privremenih članova kod ulaznih vrata i krenete.
Masu je osmatrao blagonaklonim i veselim pogledom čovek koga je značka identifikovala kao Pitera Hatona, dežurnog menadžera. U maniru bezmalo svih Australijanaca, on je bio prijazan i pristupačan. Brzo sam od njega saznao da ovaj klub ima 60.000 članova od kojih se 20.000 pojavi u večerima kad je gužva, kao na primer za Novu godinu. Večeras ih je tu bilo oko 2.000. U klubu se nalazi gotovo bezbroj barova i restorana, uz sportske sale, igraonice za decu, noćne klubove i teatre. Upravo su se spremali da sagrade bioskop sa trinaest sala i dnevni boravak za do 400 male dece.
Iz knjige „Tamo dole“, prevod s engleskog Goran Skrobonja izdavač:Laguna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
