Australija: Sunce sija bezmalo uvek 1

Kad god letite iz Severne Amerike u Australiju, izgubite čitav dan kad pređete međunarodnu datumsku razdelnicu, i pritom vas niko ništa i ne pita.

Pošao sam iz Los Anđelesa 3. januara i stigao u Sidnej četrnaest sati kasnije, 5. januara. Za mene 4. januar nije ni postojao. Uopšte. Kud li se deo, ne bih znao da vam kažem. Znam samo da u jednom dvadesetčetvoročasovnom periodu u istoriji Zemlje, ja kao da nisam ni postojao. Dakle, postoji izvestan osećaj dostignuća i u pukoj činjenici da ste doputovali u Australiju – zadovoljstvo i ispunjenost time što ste u mogućnosti da stupite iz aerodromskog terminala na zaslepljujuće naopako sunce i shvatite da su vaši brojni atomi, nedavno nestali bez traga i glasa, ponovo sastavljeni na približno normalan način (nešto manje od dvesta grama moždanih ćelija izgubili ste dok ste gledali akcioni film sa Brusom Vilisom). U takvim okolnostima, osetite zadovoljstvo što se nalazite bilo gde, tako da mu Australija pritom dođe kao pozitivan dodatak.

Hoću ovde odmah da kažem da volim Australiju – neizmerno je obožavam – i kad god je vidim, ona me prosto obori s nogu. Jedna od posledica toga što tako malo pažnje obraćamo na Australiju jeste i to što se uvek prijatno iznenadimo kad je tamo zateknemo. Svaki kulturološki instinkt i ranija iskustva govore vam kako bi trebalo, kad već toliko daleko otputujete, da u najmanju ruku zateknete ljude na kamilama. Trebalo bi tu da budu neprepoznatljiva slova na znacima, i garavi muškarci u odorama koji piju kafu iz šoljica veličine naprstka i dime na nargile, rasklimatani autobusi i udarne rupe na drumovima, te stvarna mogućnost da se razbolite od svega što dodirnete – ali ne, uopšte nije tako. Sve je ovo prijatno, čisto i poznato. Izuzev sklonosti među muškarcima određene dobi da na sebi imaju dokolenice i kratke pantalone, to su ljudi poput vas i mene. Divna stvar. Da se razduševite. Zato volim da dolazim u Australiju.

Ima i drugih razloga, naravno, i sa zadovoljstvom ću ih sve ovde zabeležiti. Ljudi su izuzetno simpatični – veseli, otvoreni, duhoviti i neizostavno učtivi. Gradovi su im bezbedni, čisti i gotovo uvek na vodi. Njihovo je društvo prosperitetno, dobro uređeno i nagonski egalitarno. Hrana je izvrsna. Pivo hladno. Sunce sija bezmalo uvek. Na svakom ćošku ima kafe. Rupert Merdok više ne živi tu. Teško da možete da tražite više od života.

Iz knjige: „Tamo dole“, preveo Goran Skrobonja, izdavač: Laguna

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari