Austrija (2): Poezija na zidovima

Prepisano, davno, iz Leksikona Jugoslavenskog leksikografskog zavoda…

Darovit, inteligentan, voleo je da čita, ali ne školsku lektiru, nego Ničea.

Napušta školu, ide u Beč, uči za farmaceuta. Rođen 1887, bio je pripadnik generacije koja je iz „belle epoque“ uletela u strahote Prvog svetskog rata, s kojim je „lepa epoha“ iščezla, bez povratka. Dodatno slomljen prizorima koje je gledao u ratu, kao sanitetski poručnik, pokušao je da se ubije.

Prvi put bezuspešno, a drugi put mu polazi za rukom: umire od prevelike doze kokaina; mesto smrti – vojna bolnica u Krakovu.

Živeo je 27 godina, stigao da objavi samo jednu knjigu, i jednu da pripremi štampu, ali je ipak među najboljim pesnicima nemačkog ekspresionizma i nemačkog jezika. Sahranjen je u Insbruku.

Naš Dušan Vasiljev, koji je i sam gazio u krvi do kolena, i ostao bez snova, ipak je želeo „još šaku zraka i malo bele, jutarnje rose“. Trakl nije mogao ne da peva, nego ni da živi posle rata. Jer ako „i sveti Toma gura prst u ranu“, onda je „pred čovečanstvom…gvožđa zov, očaj i noć…“

Počeo je da piše u trinaestoj, da se opija i uživa opijum u petnaestoj… Ne znam kad je Austrija počela da ga slavi, ali ne sumnjam da je Traklovo delo bilo u dubokoj senci njegovog lika. „Ekspresionist i narkoman, što po mišljenju književnih peza na jedno izlazi“ (Ježi Gužanjski, u pesmi „Pokušaj opisa smrti Georga Trakla“).

Ako je i bio u nemilosti, izgleda da mu je sve „oprošteno“, bar u Salcburgu, gde su njegove pesme uklesane u ploče na zidovima nekoliko zgrada. Na kuću u kojoj je rođen i gde je sada mali muzej (Waagplatz 1a) postavljena je spomen-ploča, a s dvorišne strane bronzana tabla s kaligrafski ispisanom pesmom „Divan grad“ kojom je Trakl opisao pogled sa svog prozora. Mogao je već tada da vidi i spomenik Mocartu, na obližnjem trgu, podignut 1842. godine.

Na groblju svetog Petra takođe je postavljena ploča s Traklovom pesmom. Tamo je odlazio kao dete, „vođen ozeblom majčinom rukom“.

I na brdu Menhsberg može se pročitati Traklova pesma u kamenu. Opisao je staze kojima je rado šetao (kao, posle njega, i Tomas Bernhard).

Pesma „Zimsko veče“ dočekuje nas kod ulaza u Evangelističku crkvu, gde su kršteni Trakl i njegova braća i sestre; jedna oplemenjuje neobično mesto – stub železničkog mosta preko reke Salcah, pored koje je voleo da šeta, dok je „Muzika u Mirabelu“ postavljena u čuveni vrt oko dvorca Mirabel.

Pesma „Im Dunkel“ (U tami) nalazi se na fasadi apoteke „Kod dva bela anđela“ gde je pesnik jedno vreme radio kao apotekar.

Nije zaobiđen ni dvorac Helbrun: pesma „Tri jezerca u Helbrunu“ opisuje onu igrariju s vodom u zamku i oko njega koja je nekad zabavljala salcburšku gospodu, a danas zbunjuje i pomalo ljuti turiste jer ne znaju gde će nagaziti na vodenu „minu“ i okupani nastaviti obilazak.

Najzad, u Anifu kod Salcburga, selu koje je za stanovanje, umiranje i grob izabrao Herbert fon Karajan, ploča sa Traklovim stihovima stoji kod ulaza u gradsku biblioteku.