Austrija: Karl Marks u Beču

Izložba je koncipirana tako da do izražaja dolaze pojedinačne stanice na kojima je Marks boravio u tom gradu. U avgustu 1848. godine Karl Marks je na samo nekoliko dana doputovao u Beč da sagleda situaciju na licu mesta. Tom prilikom on susreće predstavnike revolucionarnog pokreta i drži tri predavanja, između ostalog „Najamni rad i kapital“. I to je bila i jedina njegova poseta Beču. Tokom 1860. godine Marks je radio u londonskom egzilu kao korespondent građansko-liberalnih dnevnih novina „Die Presse“ i raspirivao svojim pisanjem konflikt između „Umerenih“ i „Radikala“ unutar austrijskog radničkog pokreta. I za vreme takozvanog. „Crvenog Beča“ (1918-1934), kada je Socijaldemokratska radnička partija osvojila apsolutnu većinu u pokrajinskom i gradskom parlamentu, Karl Marks je sveprisutan. Povodom njegovog dana smrti Socijaldemokratska radnička partija redovno organizuje pomen.

U jednoj od enciklopedija se može pročitati da se nakon progona iz Francuske 1845. preselio u Brisel. Tamo je sa Engelsom stekao priznanje za pisanje a njegova politička orijentacija je sazrela. Pridružio se jednoj tajnoj levičarskoj grupi Savez pravednih u Londonu. 1848. je organizovao prvi Rajnski demokratski kongres u Nemačkoj i suprotstavio se pruskom kralju kada je raspustio prusku skupštinu. Kada je prognan iz Nemačke i ponovo iz Francuske preselio se u London 1849, gde je proveo ostatak života. U svojim delima stvorio je potpuno nov i originalan pogled na svet i društvo, novu interpretaciju svetske istorije i izložio analizu društvenih odnosa, smatra se osnivačem moderne sociologije. NJegova misao svoje izvore ima u evropskom humanizmu, engleskoj političkoj ekonomiji i socijalnom utopizmu. NJegov pisani opus je impozantan; smatra se pojedinačnim piscem koji je izvršio najveći uticaj na svetsku istoriju. Teško je izdvojiti koje mu je delo najuticajnije, iz interpretiranja njegovog mišljenja i dela izrastao je jedan od najdominantnijih pravaca u evropskoj i svetskoj filozofiji XX veka: marksizam. Neki smatraju da je njegovo najznačajnije delo „Kapital“ (prvo izdanje 14. septembar 1867), u kojem je praktično uspostavio i modernu političku ekonomiju kao nauku. NJegova anticipacija novog komunističkog društva delimično je izložena u Komunističkom manifestu (u čijem pisanju je učestvovao i Fridrih Engels). Osnovne ideje Manifesta će kasnije uticati na formiranje i širenje komunističkog pokreta, pojavu socijalističkih revolucija i razvoj socijalizma u svetu. NJegovi pogledi na bitna filozofska, sociološka, ekonomska i politička pitanja ovde su samo fragmentarno ocrtani izlaganjem njegove biografije. Izložba je otvorena do 20. decembra 2018. godine.