Cene polovnjaka porasle u 2021, najprodavaniji i dalje modeli nemačkih brendova

Sa ciljem da utvrdi kakve efekte navedena situacija izazvana pandemijom ima na tržište polovnih automobila, sajt Polovni automobili sproveo je anketu među 4.456 korisnika, odnosno kupaca i 302 trgovca automobilima.

Pored toga, realizovana je i analiza prosečnih cena na sajtu, na osnovu kojih se može zaključiti o kretanjima na tržištu, kao i analiza prodaje polovnih automobila u tekućoj godini.

Kad je reč o najprodavanijim brendovima polovnih automobila, nije novina da se najveći broj kupaca polovnih automobila odlučuje za one sa dizel motorom.

Stoga, od januara do oktobra tekuće godine, 68 odsto prodatih polovnih automobila činila su vozila sa dizel motorom, a svega 29 odsto na benzin.

Nepobedivi lider na listi najprodavanijih polovnjaka je i ove godine Volkswagen, dok ga redom slede: Opel, Peugeot, Audi i Renault.

Kada je reč o modelima polovnih automobila, najviše su se prodavali Volkswagen Golf, Volkswagen Passat, Fiat Punto, Volkswagen Polo, Opel Corsa, Opel Astra, Audi A4, Renault Clio, Citroen C3 i BMW serije 3.

Prodaja polovnih automobila iz uvoza na nivou prodaje pre pandemije

Iako su očekivanja prodavaca polovnih automobila u pogledu rezultata prodaje u tekućoj godini donekle podeljena, prema analizi koju je sproveo sajt Polovni automobili na osnovu podataka prikupljenih u saradnji sa „CUBE Team“-om, prodaja polovnih automobila iz uvoza u periodu od januara do oktobra tekuće godine nadmašila je prodaju ostvarenu u istom periodu prethodne godine za gotovo 10 odsto.

Ovakav podatak je i očekivan imajući u vidu vanredno stanje koje je bilo na snazi u prvoj polovini 2020. godine i znatno uticalo na samu prodaju.

Stoga je prodaju ostvarenu u prvih deset meseci ove godine značajno uporediti sa prodajom ostvarenom u istom periodu 2019.

Takva analiza ukazuje da je u tekućoj godini prodaja prvi put registrovanih polovnih automobila, odnosno automobila iz uvoza, dostigla njihovu prodaju u periodu pre pandemije, a čak i zabeležila blagi rast od 1,4 odsto.

Vidan rast cena polovnjaka, a očekuje se i dalje poskupljenje

Trgovci svedoče o rastu prodajnih, ali i nabavnih cena polovnih automobila u odnosu na period pre pandemije – 82 odsto navodi da su prodajne cene veće, dok čak 97 odsto navodi da je to slučaj i sa nabavnim cenama.

Više od polovine anketiranih prodavaca automobila (54,3 odsto) navelo je da su nabavne cene između 10 odsto i 30 odsto veće, a najveći broj njih (40,4 odsto) opredelio se za isti procenat rasta i kada su u pitanju prodajne cene.

Rast cena zapažaju i anketirani kupci automobila, više od 70 odsto njih navodi da su cene polovnih automobila porasle od početka pandemije, oko 20 odsto smatra da nije došlo do promene cena, a nešto manje od 5o dsto veruje da su cene manje.

Usled pandemijom izazvanih promena na tržištu, odnosno manje ponude polovnih automobila, a uz aktuelnu potražnju, većina prodavaca (73,8 odsto) očekuje dalji rast cena u narednom periodu, a isto mišljenje deli i gotovo trećina anketiranih kupaca.

Analiza prosečnih cena oglašenih automobila na sajtu Polovni automobili jasno oslikava stanje na tržištu, a dobijeni podaci se u velikoj meri slažu sa procenama trgovaca.

Prema navedenoj analizi, prosečna cena automobila oglašenih na Sajtu u periodu od januara do oktobra tekuće godine veća je 16 odsto od prosečne cene u istom periodu 2020. i čak 23 odsto u odnosu na isti perid 2019. godine.

Rast cena još je izraženiji kod novijih polovnih automobila. Tako, na primer, kada se uporedi prosečna cena polovnjaka starosti od jedne do tri godine oglašenih na sajtu Polovni automobili u periodu od januara do oktobra ove godine sa istim periodom prethodne i 2019. godine dolazi se do sledećih podataka.

Prosečna cena novijih polovnih automobila (starih između jedne i tri godine) je gotovo 21 odsto veća u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu, a čak 30 odsto veća u odnosu na period pre pandemije.

Kakvo je interesovanje kupaca i koliko se novca izdvaja za automobil?

Kada je reč o interesovanju za kupovinu automobila, više od polovine ankretiranih trgovaca (52 odsto) tvrdi da je ono smanjeno, dok više od 20 odsto njih smatra da kupci sada traže jeftinije automobile nego u periodu pre pandemije.

Ipak, većina anketiranih korisnika navodi da nije odustalo od kupovine automobila (50,8 odsto), skoro 30 odsto njih kupovinu odložilo, dok je nepunih 10 odsto potpuno odustalo.

Kada aktuelne podatke uporedimo sa anketom sprovedenom tokom vanrednog stanja, kada je čak 66 odsto kupaca navelo da odlaže kupovinu, možemo reći da se veliki deo njih vratio svojoj potrazi za automobilom.

Među onima koji su odložili kupovinu, jedna trećina ispitanika navodi da je to učinila jer čeka da vidi razvoj situacije, trećina zbog rasta cena, a oko 20 odsto kao razlog odlaganja navodi smanjene prihode.

Kada je reč o novcu koji se izdvaja za polovnjaka, najveći broj anketiranih kupaca traga za automobilom u okviru cenovnog ranga od 3.000 do 5.000 EUR (24,4 odsto), zatim od 2.000 do 3.000 EUR (15,6 odsto) i 5.000 do 7.000 EUR (14,7 odsto).

Istraženo je i koliko je pandemija uticala na visinu budžeta izdvojenog za automobil. Uprkos rastu cena polovnih automobila svega 10 odsto anketiranih kupaca je povećalo planirani budžet za polovnjaka, polovina navodi da nije promenila budžet za kupovinu, dok je više od trećine smanjilo planirani budžet.

Snažan uticaj pandemije na poslovanje prodavaca automobila

Više od 85 odsto anketiranih trgovaca smatra da pandemija i dalje ima uticaj na njihovo poslovanje, dok je daleko manji broj onih koji veruju da se njen uticaj ne oseća još od ukidanja vanrednog stanja ili čak iznose da nikada nije ni bio značajan.

O značajnim promenama uzrokovanim pandemijom i potrebnom vremenu za stabilizaciju tržišta svedoči i podatak da gotovo 60 odsto prodavaca automobila smatra da će njeni efekti biti vidljivi duže od godinu dana.

Zanimljivo je da su prodavci u aprilu 2020. godine, kada je na snazi bilo vanredno stanje, imali drugačija predviđanja koje su izneli u okviru ankete koju je sajt Polovni automobili tada sproveo, kada je svega 22 odsto njih navelo da smatra da će osećati uticaj pandemije duže od šest meseci.

Kada su u pitanju prodajni rezultati, većina prodavaca automobila, gotovo 60 odsto, očekuje pad prodaje u odnosu na prethodnu godinu, ali i u odnosu na period pre pandemije. Ipak, nešto manje od 30 odsto njih predviđa rast.

Ovakve prognoze povezane su sa manjom ponudom polovnih automobila na inostranom tržištu, koju čak 37 odsto anketiranih prodavaca izdvaja kao najveći izazov za njihovo poslovanje.

Pored manje ponude, značajan broj anketiranih (28,5 odsto) smatra da je rast cena polovnih automobila na inostranom tržištu predstavlja glavni izazov, a značajan broj ispitanika (15,2) navodi i smanjenu potražnju.

Manja ponuda polovnih automobila usko je povezana sa dešavanjima na tržištu novih. Usled teže nabavke mikročipova za proizvodnju novih vozila, došlo je do njihove smanjene proizvodnje, a posledično i manje ponude.

Samim tim, kupovina novog vozila je otežana, uz duže čekanje na željeni model automobila, te se kupci češće opredeljuju da odlože kupovinu i zadrže svoj automobil. Na taj način dolazi i do smanjene ponude polovnih vozila, koja se ispoljava i u rastu cena.

Sa druge strane, gotovo polovina anketiranih kupaca (48,8 odsto) procenjuje da pandemija nije uticala na ponudu polovnih automobila, trećina njih (34,8 odsto) smatra da je ponuda znatno smanjena, a 16 odsto da je čak i veća nego pre pandemije.