Dizelaš ili benzinac za 7.000 km godišnje?

Tekst i foto: Aleksandar Todorović, urednik Najboljiauto.com i Testoviautomobila.NET

Pitanje: Poštovani gospodine Todoroviću, za nekih mesec dana treba da kupim polovan automobil, pa sam u velikoj nedoumici za koji da se odlučim. Ima dosta ponuda, ali sve što kupujete je „mačka u džaku“. Zato bih vas zamolio za savet. Prihvatiću vašu sugestiju i ukoliko mi preporučite neki drugi automobil, a ne mora biti ni dizelaš. Prelazim oko 7.000 km godišnje. Majstori me ubeđuju da kupim dizelaš, a kum tvrdi da će napraviti grešku ako ne kupim benzinca. Mnogo mi se dopada Nissan Micra 1.5 dCi, a mojoj ženi još i više. Vozio sam i FIAT Stilo 1.6 16V (pozajmljujem ga od kuma), i auto lepo ide, ali mi je nako udobniji Megane II. Ovaj motor 1.5 dCI je prosto fantastičan imam utisak da je mnogo snažniji od benzinca. Unapred hvala na savetu. Ne idem na trke, ali volim da vozim auto koji ima dobro ubrzanje. Volim da imam dovoljni snage prilikom preticanja. Imam oko 2.500€ za kupovinu polovnog automobila, i odvojio sam 500€ za veliki servis i popravke. Unapred hvala na odgvoru. Milan Vasić.

Odgovara Aleksandar Todorović: Poštovani gospodine Vasiću, da odmah na početku razjasnimo dilemu – dizelaš ili benzinac? Ukoliko godišnje prelazite samo 7.000 km, odustanite od turbo dizelaša koji u proseku imaju više kilometara iza sebe od benzinskih verzija istog modela. Problem je što teško možete naći benzinac bez ugrađenog gasa. A oni koji su ugradili gas, nisu to učinili jer vole da ostanu bez gepeka (boca zauzima pola gepeka, povećava naravno ukupnu težinu vozila), već su se na taj potez odlučili zbog uštede na ceni goriva. Drugim rečima, što su više vozili, više su štedeli, pa nije retkost da su godišnje prelazili više od 100.000 km.

Renaultov motor u modelima Megane i Micra, moderni common-rail 1.5 dCi je sjajan, tih, elastičan i štedljiv, ali su francuski inženjeri problem kod ovog agregata otklonili tek 2007. godine (problem sa diznama je bio kod Renaulta, ali ne i kod Nissana, koji je ugrađivao mnogo kvalitetnije dizne, doduše od istog proizvođača). To znači da verzije iz 2006. godine mogu imati probleme sa diznama, s tim da ovaj 1.5 dCi motor ne trpi loše, zaprljano gorivo i nije jeftin za održavanje. Naše gorivo je toliko loše, kontrole inspekcija su toliko retke, da svi mi širom Srbije u svoje rezervoare uglavnom točimo smeće, jer je gorivo jako prljavo. Nečistoće u gorivu lako uništavaju dizne bilo kog dizelaša. Ono što možete da uradite je da vodite računa gde sipate gorivo, da ga sipate na prometnim pumpama, da kupujete originalan filter goriva (jer ima moć filtracije često i do tri pua veći od filtera koji se nalaze u prodaji po radnjama) i da ga menjate na 10.000 km. To jeste skupo, ali ne mnogo, mnogo jeftinije od kupovine dizni. U svim servisima gde sam nailazio na automobile koji su imali zapušene dizne, ni jedan od njih nije imao originalni filter goriva. Naravno, vi možete kao i 95% vozača u Srbiji, da ugrađujete filter goriva koji nije originalan, i da sebe uveravate, kako je on skuplji tri puta, a da nudi isti nivo filtracije goriva. Obavezno dva puta godišnje sipajte i aditive za čišćenje rezervoara, koji rastvaraju prljavštinu i vodu. Jako se često velika količna vode nalazi u rezervoarima, a vozači toga nisu ni svesni.

Bolji i pouzdaniji je Renaultov motor 1.9 dCi, te ukoliko odaberete Megane, svakako radije kupite verziju sa ovim većim, snažnijim i dugovečnijim agregatom. Nažalost, ovaj veći motor se nije ugrađivao u Nissan Micru, ali su zato japanski benzinci izvrsni.

Pored toga, ukoliko vam je pouzdanost primarna, ovaj gradski automobil sa Dalekog istoka, koji se proizvodio u najjefikasnijoj fabrici na svetu – u Engleskoj, predstavlja najbolju kupovinu (osim ukoliko ne mislite da je mudrije kupiti 14 godine star Fiat Stilo 1.9 JTD ili Renault Megane 1.5 dCi sa preko 400.000 km iza sebe).

Japanski agregat ima 16 ventila i dve bregaste osovine, a maksimalnu snagu od 65 KS razvija pri niskih 5.200 o./min, pa ne treba da čudi što ovaj motor prelazi i preko 300.000 km pre generalne. Još je bolja verzija od 80 KS koja, doduše, ima identičan obrtni moment od 110 Nm, ali i bolja ubrzanja.

U svakom slučaju, koju god verziju odabrali, računajte sa prosečnom potrošnjom od 8,0 litara, a ukoliko ste nežniji sa papučicom gasa, ona može biti i za jedan litar manja. Iako ste naveli da su vam performanse veoma važne, čak i najslabija Micra postiže solidnih 154 km/h, koje može da održava bez ikakvih problema nekoliko časova.

Ipak, snažnija verzija je znatno agilnija, jer do stotke stiže za 13,9 sekundi, dok je slabija Micra sa 16,3 s sporija od Kadetta 1.3. Iako, Nissan Micra nema sportske atribute, ovaj „mališan“ je osetno stabilniji od vašeg Kadetta, a sa zaustavnim putem od 42 metra pri brzini od 100 km/h pruža za oko 10% bolje kočenje od Opela. Pored toga, Micra je brža u slalom vožnji ali pokazalo se na EuroNCAP kreš testu da nudi malo bezbednosti, jer 4 zvezdice i ukupno 25 poena vam daju male šanse da preživite sudar. Fiat Stilo je za nijansu bezbedniji sa 27 poena, dok je Megane II sa 5 zvezdica i 33 poena osetno sigurniji, ali Renaultovi automobili su unazad nekoliko godina ionako najbezbedniji u svojim kategorijama.

Fiat Stilo je solidan automobil, posebno sa agregatom 1.9 JTD koji spada u najbolje četvorocilindrične common-rail agregate. Međutim, automobil kojem treba 45,0 metara da bi se zaustavio pri brzini od 100 km/h ne uliva dovoljno poverenja manje iskusnim vozačima, ali su ove kočnice zato postojane i veoma se teško pregrevaju.

Renault Megane II je moderniji, stabilniji automobil, koji i bolje koči (zaustavlja se za samo 40,0 metara). Slalom vožnju, koju Stilo prolazi sa prosečnom brzinom od 58 km/h, Megane savlada sa prosekom od 60 km/h, a „malena“ Micra sa 61 km/h. Test je sproveo nemački Auto Motor und Sport, koji nerado daje prednost japanskim automobilima poslednjih deset godina, tako da im se može verovati da je Nissan zaista agilniji. Navedeni podaci jeste prosek merenja svih uglednih italijanskih, nemačkih i engleskih magazina.

Micra ipak ima jednu manu koju moram da navedem, a to je da vozačima višim od 180 cm i težim od 100 km ne nudi dovoljno dobru ergonomiju. Prednja sedišta se ne mogu dovoljno pomeriti unazad, te ako ste nešto krupniji, zaboravite i na moju sledeću preporuku, a to je Toyota Yaris sa agregatom od 1,3 litra, koju možete kupiti za oko 3.500€. Ovaj japanski automobil je još kvalitetniji i pouzdaniji od Micre, ali i skuplji, tako da treba dobro razmisliti „kojem se carstvu prikloniti“. Bolje rečeno, kojoj pokrajini, jer su japanski automobili neuporedivo kvalitetniji i samim tim čine bolju kupovinu, naročito kada se kupuje polovan automobil, koji je preživeo dosta muka i naprezanja.

Ukoliko imate veliku porodicu, moraćete da zaboravite na Micru i Yaris i da eventualno pokušate da pronađete neku Nissan Almeru, koja zbog svog „dosadnog“ dizajna ima veoma povoljnu cenu. Ako vam nije do „teranja mode“, već do pouzdanog automobila, smatrajte je još jednom preporukom. Budite strpljivi, ne žurite sa kupovinom, jer imate relativno malo novca. Nisu baš svi ugradili gas. Ako je gas ugrađen, budite sigurni da auto nema katalizator. To vam je sada nebitno, ali ukoliko se uskoro uvedu rigorozne eko kontrole prililikom registracije imaćete probleme, jer nećete moći da registrujete automobil. Srbija uporno odlaže ovu nepopularnu meru, ali kako se približavamo EU, tako će neki zakoni morati hitno da se menjaju. Ekologija u Srbiji jeste na poslednjem mestu, kao i kvalitet hrane, ali svedoci ste da se neke stvari pokreću sa mrtve tačke. Pre kupovine automobil detaljno proverite u servisu, i zamolite majstora da on provoza automobil umesto vas, jer se mnogo toga može ustanoviti tokom vožnje.