Prepoznatljivi prorezi na hladnjaku i dan-danas Foto: Pixabay/PexelsDžip (Jeep) je danas jedna od najuspešnijih kompanija specijalizovanih za proizvodnju terenskih vozila. Prvi model „džipa“ je proizveden za vreme Drugog svetskog rata zbog potreba američke vojske, pa je kasnije prilagođen za civilnu upotrebu.
Kada je postalo izvesno da će se Sjedinjene Američke Države priključiti saveznicima u Drugom svetskom ratu, američkoj vojsci je bilo u interesu da u rat ide sa do tada najsvremenijom mogućom opremom i vozilima.
Zbog toga su raspisali konkurs za najbolji dizajn brzog i laganog terenskog vozila na kojem je učestvovalo 135 američkih auto kompanija.
Pobedu na konkursu je odnela firma Bantam sa svojim modelom BRC-40. Model je ispunjavao sve kriterijume američke vojske i ubrzo se našao u proizvodnji.
Od marta do decembra 1941. proizvedeno je oko 2.600 ovih vozila, jedan deo je bio za američku vojsku dok je drugi deo poslat u države saveznice kao pozajmica.
Zanimljivo je da su 62 primerka BRC-40 zbog zahteva američke konjice imala upravljanje sa sva četiri točka što je u to vreme bilo nezamislivo.
Još jedna neobičnost je i to što BRC-40 nije imao papučicu za gas, već se gas dodavao pomoću ručke na instruent tabli.
Kako je američka vojska smatrala da je Bantam kompanija previše slabih proizvodnih kapaciteta oni su licencirali i firme Vilis Overlend i Ford za proizvodnju vozila sličnih specifikacija kao BRC-40. Vilis je svoju verziju Bantama nazvao „Vilis MB“ a Ford „GPW“.
Vilis MB i Ford GPW su bili jako slični i najviše su se razlikovali po broju proreza na masci hladnjaka, Vilis je imao devet a Ford sedam. Iako se Vilis MB smatra prvim pravim i „džipom“ između ostalog i zbog toga što je prvi zvanično dobio taj naziv, a i jedino je Vilis nastavio da proizvodi „džipove“ posle rata, svi današnji modeli imaju Fordovih sedam proreza na hladnjaku, umesto Vilisovih devet.
Poreklo imena „džip“ i dalje nije potpuno poznato. Jedna verzija priče o poreklu imena kaže da su tadašnji vojnici sva novopristigla vozila i regrute zvali „džip“ (Jeep), pa je Vilis rešio da to ime i zvanično da svom vozilu. Druga verzija kaže da je ime nastalo spajanjem slova „GP“ (Dži Pi), koja su označavala skraćenicu za „general purpose“ jer su to bila vozila namenjena na za sve.
Možda najzanimljivija priča o etimologiji imena je ona koja kaže da je ovo vozilo dobilo ime po liku iz stripa o Mornaru Popaju Judžinu Džipu koji je imao natprirodne moći i mogao je da putuje kroz prostor i vreme. Ovo bi trebalo da znači da je „džip“ kao i Judžin bio skoro svemoguć.
„Džip“ se u Drugom svetskom ratu pokazao kao, za to vreme, savršeno vojno vozilo, čak je i predsednik Dvajt Ajznehauer rekao da „Amerika nikada ne bi pobedila u ratu, da nije bilo Džipa“.
Vilisov MB Džip je periodično izlagan u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku kao „remek-delo funkcionalističkog dizajna“.
Posle 1945. godine Vilis je nastavio da prizvodi „džip“, ali ovaj put pod oznakom „CJ“ što je bila skraćenica za „civilni džip“.
„Džip CJ“ je bio poznat i kao „agro džip“ jer su ga mnogi farmeri koristili kao zamenu za traktor, bio je brži, udobniji i jednako snažan.
„Džip“ je danas u vlasništvu Krajslera koji je u vlasništvu Fijata, a najpoznatiji modeli su Čiroki i Vrengler.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
