EPA-EFE/MARTIN DIVISEKProdaja automobila proizvedenih od evropskih proizvođača, kako na fosilna goriva tako i električnih je opala u Evropi. Skladišta novoproizvedenih automobila su prepuna, električni automobili su preskupi, a jeftini električni automobili iz Kine su preplavili tržište.
Audijeva fabrika električnih automobila u Briselu se zatvara, a 3.000 radnika ostaje bez posla, Folksvagen namerava da otpusti 30.000 radnika. Kako dalje?
EU je postavila cilj da će se od 2035. godine proizvoditi samo električni automobili, a do tada će postepeno prestati proizvodnja automobila sa fosilnim gorivom.
Udeo novoregistrovanih električnih automobila u svetu na kraju 2023. godine iznosio je 20 odsto od ukupno registrovanih automobila. U Evropi je taj odnos 25 odsto, a u Kini 35 odsto. Na kraju 2024. godine, prema podacima Blumberga, oko 60 miliona električnih automobila je na putevima globalno ili oko četiri odsto od ukupnog broja automobila u svetu.
Baterije električnih automobila
Srce električnih automobila su baterije koje čine oko 50 odsto vrednosti automobila. Nema motora sa unutrašnjim sagorevanjem, nema propratnih komponenti. Problem je što 75 odsto električnih baterija u svetu proizvode kineske kompanije koje su ovladale svojom tehnologijom. Ostatak od 25 odsto proizvodi se u Južno Koreji, Japanu i SAD (Tesla).
Velika većina električnih automobila proizvedenih u Evropi imaju baterije proizvedene u Kini ili Južnoj Koreji. Evropa je u velikom zaostatku po pitanju proizvodnje i tehnologije baterija i pitanje je da li uopšte može da se upusti u trku sa Kinom koja dominira i sa cenom baterija i tehnologijom.
Osim toga kineska država subvencioniše kineske proizvođače baterija, dok EU to ne dozvoljava. U EU postoje samo dve fabrike baterija čiji su vlasnici iz EU: švedski Nortvolt i ACC u Francuskoj. Međutim one proizvode mali broj baterija, oko jednog promila svetske proizvodnje baterija. Razlozi su nedostatak materijala, tehnologije, finansija i dr. Švedska fabrika Nortvolt na severu Švedske koja ima 6.000 zaposlenih čiji su vlasnici, između ostalih Folksvagen i američka banka Goldman Saks je pred zatvaranjem što predstavlja najveći investicioni promašaj u švedskoj industrijskoj istoriji.
EU sada uvodi dodatne carine na uvoz kineskih električnih automobila optužujući kinesku državu da pomaže finsnsijski kineske proizvođače baterija i time stvara nelojalnu konkurenciju. Kina se žalila STO zbog ovih carina koje je EU uvela i trgovinski rat je na pomolu. Osim toga sada Kina etablira svoje fabrike električnih automobila i baterija u EU: kineski proizvođač BYD planira fabriku baterija i e-automobila u Mađarskoj, a žele da se etabliraju i u Nemačkoj i V. Britaniji.
Najveći proizvođači baterija za e-automobile u Kini su BYD i CATL koji proizvode oko 50 odsto svetske proizvodnje baterija za e-automobile, kao i baterija za skladištenje energije za mnoge druge primene, između ostalog za vojnu industriju. BYD i CATL proizvode godišnje baterija za oko 11 miliona e-automobila što odgovara oko 600 GWh energije.
Kineski proizvođač baterija CATL ima svoje rudnike litijuma kao i rafinerije, odnosno ceo lanac proizvodnje uključujući istraživanje i razvoj gde radi oko 20 hiljada inženjera. Proizvodnja i prodaja e-automobila u Kini je u stalnom usponu potpomognuta državom. Baterije su tipa LFP (litium fero phosphate – litijum gvožđefosfat) koje su u poslednje vreme usavršene za brzo punjenje, oko 10 minuta iako ne do 100 odsto kapaciteta.
Ipak američke i japanske kompanije vode u razvoju baterija sa elektrolitom u čvrstom stanju (Solid state batteries), koje imaju veću gustinu energije i pune se brže nego LFP baterija. Kina je odmah investirala u razvoj ovih baterija kroz projekat ‘China All Solid State Battery Collaborative Inivation Platform’ (CASIP). Svi proizvođači baterija u Kini objedinjeni su u ovom projektu.
Veštačka inteligencija se već koristi, između ostalog za izbor materijala elektrolita u čvrstom stanju. Japanski proizvođači Solid state baterija sarađuju sa bazom podataka američke svemirske kompanije NASA u pronalaženju najpogodnijeg materijala za elektrolit u čvrstom stanju. Evropa je daleko od svega ovoga i mora da uvozi kineske baterije koje su odličnog kvaliteta i dovoljnih količina. To je situacija koja ugroožava bezbednost EU. Baterije su ključna tehnologija za bližu budućnost čovečanstva i EU traži način da usavrši sopstvenu proizvodnju. Potrebna je ekspertiza u elektrohemiji na molekularnom nivou u kombinaciji sa mehanikom.
EU uvodi dodatne visoke carine (pored postojećih carina od 10 odsto) na uvoz e-automobila iz Kine, ali ne na uvoz baterija iz Kine. Nisu više niske plate prednost kineskih proizvođača već dobro organizovana, automatizovanana i robotizovana proizvodnja visoke produktivnosti.
Autor je diplomirani inženjer mašinstva.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
