Greške u saobraćaju koje dovode do stradanja pešaka

U Preglednom izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja (jul 2019.) u periodu od 2014. do 2018. god. život je izgubilo 718 pešaka, dok je 14.275 pešaka pretrpelo povrede.

U proseku, godišnje u Srbiji pogine oko 140 pešaka i biva povređeno oko 2.850 pešaka. Drugim rečima, u proseku, skoro svaki drugi dan jedan pešak pogine u Srbiji, i svakog dana bude povređeno oko osam pešaka.

Svaki četvrti poginuli i svaki sedmi povređeni učesnik u saobraćajnim nezgodama bili su pešaci!

Skoro polovina poginulih pešaka smrtno strada na licu mesta nastanka saobraćajne nezgode, 40 odsto je preminulo od zadobijenih povreda u periodu do 30 dana od nastanka nezgode, dok je 13 odsto pešaka preminulo na putu od mesta nastanka negode do zdravstvene ustanove.

Kada se govori o ugroženosti pešaka prema starosti, može se uočiti da su najugroženiji pešaci starosti preko 65 godina i deca do 14 godina starosti. Tragičan podatak je da je svako treće dete koje je smrtno stradalo u saobraćajnim nezgodama bilo pešak. Lica starija od 65 godina imaju preko četiri puta veću verovatnoću da smrtno stradaju u saobraćaju kao pešaci, u odnosu na ostatak populacije.

Najčešći uticajni faktori od strane vozača koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode sa poginulim i povređenim pešacima je preduzimanje nepromišljenih radnji i neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta.

Ne znam da li ste znali da je sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok pri sudarnoj brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.

Pri brzini od 30 km/h smrtno strada 10 odsto pešaka;

Pri brzini od 40 km/h smrtno strada 20 odsto pešaka;

Pri brzini od 50 km/h smrtno strada 40 odsto pešaka;

Pri brzini od 60 km/h smrtno strada 80 odsto pešaka.

Najčešći uticajni faktori od strane pešaka koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode su neoprezno stupanje na kolovoz, a da se prethodno nije uverio da to može bezbedno da učini i uticaj tamne odeće na nastanak saobraćajne nezgode.

O greškama koje prave pešaci govore i podaci da je u svakoj četvrtoj nezgodi sa pešakom, pešak  pretrčavao kolovoz! Dok kod obaranja dece pešaka ovaj procenat je znatno veći (63,5 odsto dece je pretrčavalo!).

Najveći broj oborenih pešaka (57,9 odsto) dolazio je vozilu sa desne strane. Najveći broj nezgoda dogodio se van obeleženog pešačkog prelaza (68,7 odsto). Kod dece je ovaj procenat još veći (oko 80 odsto).

Više o stradanju dece u saobraćaju pročitajte OVDE.

Svaka peta nezgoda događa se tako što pešak, van obeleženog pešačkog prelaza dolazi hodom, sa leve strane vozilu. Ukoliko bi pravilno i blagovremeno cenili opasnost, vozači bi većinu ovih nezgoda mogli da izbegnu, bez obzira na propust pešaka.

Prilikom prelaska preko kolovoza pešak ne sme da upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slušalice na ušima. Korišćenje mobilnog telefona i slušalica se negativno odražava na bezbednost saobraćaja jer pažnja pešaka prilikom prelaska kolovoza treba biti usmerena na saobraćajnu situaciju.

Korišćenjem uređaja za komunikaciju prilikom prelaska kolovoza pešak stvara opasnu situaciju tako što: stupa na kolovoz, a da se nije uverio da prelazak kolovoza može bezbedno otpočeti i završiti i pogrešno procenjuje rastojanje i brzinu nailazećeg vozila.

Takođe, greške koji pešaci prave i koje dovode do saobraćajanih nezgoda su provlačenje između zaustavljenih i parkiranih vozila, iznenadno istrčavanje i pretrčavanje ulice, prelaženje ulice na crvenom svetlu itd.

Na narednim slikama možete videti indikatore ponašanja pešaka u saobraćaju po gradovima i opštinama u R. Srbiji. Indikatori se odnose na procenat pešaka koji kolovoz prelaze van obeleženog pešačkog prelaza, procenat pešaka kojima je pažnja ometena uređajima za komunikaciju, procenat dece pešaka koji kolovoz prelaze van pešačkog prelaza i procenat pešaka koji ulicu prelaze na crvenom svetlu na semaforu.

Ovi podaci koji su predstavljeni na kartama pokazuju zapravo koliko naše lokalne samouprave malo rade na unapređenju bezbednosti saobraćaja na svojoj teritoriji.

Iako se smatra da za pešačenje nije potrebna bilo kakva obuka, ipak postoje pravila kojih se treba pridržavati da bi se izbegle rizične situacije.

Poražavajuće je da je u našoj zemlji saobraćajno vaspitanje i obrazovanje koje se sprovodi u predškolskim ustanovama i osnovnoj školi na jako niskom nivou i zavisi od malog broja pojedinaca koji se istinski trude da obuče decu za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, dok sistemsko delovanja kroz školske programe ne postoji.

Na sledećem linku možete besplatno preuzeti materijale za saobraćajno vaspitanje i obrazovanje dece: https://pazljivko.rs/materijali

U saobraćaju pešaci svakako moraju biti najpažljiviji prilikom prelaska ulice. Iako očekuju da će vozači zaustaviti svoje vozilo i da će propustiti pešake na pešačkom prelazu, može se desiti da vozači ne uoče pešake na vreme ili da ne budu u stanju da se blagovremeno zaustave.

Za kretanje i prelazak preko ulice treba koristiti trotoare i pešačke prelaze svuda gde postoje. Veoma je važno da pešaci obrate pažnju na saobraćajnu signalizaciju, kao i da budu dovoljno udaljeni od kolovoza dok se kreću ili čekaju da pređu ulicu.

Kamioni i autobusi često prilikom skretanja prave veliki luk i tada jednim svojim delom mogu preći i preko trotoara. Zato je neophodno da su pešaci uvek koncentrisani i oprezni. Uvek kada se nalaze u blizini motornih vozila pešaci moraju voditi računa o tzv. mrtvim uglovima. To su situacije u kojima vozači nisu svesni prisustva pešaka, jer nisu u mogućnosti da ih vide.

Savet za vozače kada prolaze pored zona velike atrakcije, škola, dečijih igrališta, sportskih terena, parkova, bolnica, staračkih domova, šoping molova itd. da obrate pažnju na pešake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz ili iskazuju nameru da će stupiti na kolovoz. I kada vozilom prilaze pešačkom prelazu da svoju brzinu prilagode tako da u svakoj situaciji koju vide ili predvide mogu bezbedno da zaustave svoje vozilo ispred pešačkog prelaza.

Takođe, na delu puta na kome se kreću deca i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju, da voze sa naročitom opreznošću, tako da mogu blagovremeno da zaustave svoje vozilo. Nije redak slučaj da deca ponesena igrom, „izlete“ na put za loptom, ne obraćajući dovoljno pažnje na situaciju u saobraćaju.

Opasnost je izražena tim pre što su parkovi i mnoga igrališta ograđena ogradom iza koje se deca ne vide i njihova namera se ne uočava na vreme. Deca ne mogu samostalno da procene situaciju u saobraćaju i treba imati veliko razumevanje za njihovo nepropisno kretanje.

Nepregledan pešački prelaz, zaklonjen parkingom ili zelenilom, predstavlja poseban problem za vozače, jer nemaju uvid u kretanje pešaka. Kada se krećete vozilom na putu koje ima najmanje dve trake u istom smeru, morate zaustaviti vozilo ukoliko se vozač vozila iz desne trake zaustavio na pešačkom prelazu. Vozači ne smeju da obilaze vozilo koje se zaustavilo da bi propustilo pešaka.

Ukoliko su pešaci nemoćna lica, slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotičko-protetička pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.

Poseban problem predstavljaju vozači koji se zaustavljaju i parkiraju na mestima gde je to strogo zabranjeno (trotoar, biciklistička staza/traka, pešački prelaz, tramvajske šine, ulaz/izlaz u školsko dvorište ili neki drugi objekat itd…) i time svesno teraju pešake da se kreću kolovozom, kao i da se provlače između parkiranih vozila, što za pešake može biti kobno.

Brojne studije rađene širom sveta su pokazale da pešaci najviše smrtno stradaju u vreme sumraka i “prvog mraka“. Kao i da adekvatno osvetljenje nesumnjivo povećava bezbednost učesnika u saobraćaju. Studija rađena 2010. god. u Evropskoj uniji pokazuje da svaki četvrti nastradali pešak strada na pešačkom prelazu.

Prema podacima NHTSA (National Center for Statistics and Analysis), u Sjedinjenim Američkim Državama u 2011. godini oko 30 odsto od ukupnog broja nastradalih pešaka je nastradalo na pešačkom prelazu ili u njegovoj blizini, a 70 odsto nastradalih pešaka je nastradalo u toku noći.

Eksperimentalna istraživanja pokazuju da će pešak biti uočen tek kada je osvetljena približno trećina visine pešaka. Naime, pešake u tamnoj odeći, u noćnim uslovima, uočavamo tek na 26 metara na suvom kolovozu, dok ako je kolovoz mokar na 19 metara. Pešak u sivoj odeći uočava se na udaljenosti od 31 metra, a pešak u svetloj odeći uočava se na udaljenosti od 38 metara na suvom kolovozu.

Ako se krećemo 50km/h, za jednu sekundu auto prelazi 14 metara. U najboljem slučaju vozaču je potrebna jedna sekunda da reaguje i pri ovoj brzini, u normalnim uslovima, zaustavni put vozila je 27 metara, tako da već imamo incidentnu situaciju. Situacija je znatno gora ako je kolovoz klizav (kiša, sneg, poledica) pošto je tad zaustavni put vozila duži.

Takođe, uočavanje pešaka u dobroj meri zavisi i od položaja izvora svetlosti kod pešačkih prelaza. U slučaju krivina i prevoja izvore svetlosti treba postavljati ispred pešačkog prelaza, gledano iz smera saobraćajnog toka, pošto je pešak tad vidljiv efektom negativne siluete. Dok, što se tiče pravog puta, izvore svetlosti treba postavljati iznad pešakog prelaza, pošto je pešak tad vidljiv efektom pozitivne siluete.

Dodatno osvetljenje pešačkog prelaza treba da omogući bolje uočavanje samog pešačkog prelaza, prilaza pešačkom prelazu i pešaka u ovoj oblasti. Posebnim osvetljenjem pešačkog prelaza skreće se dodatna pažnja vozaču na njegovo prisustvo, a pešaci u zonama prelaza i na delu trotoara ispred prelaza postaju vidljiviji.

U svetu postoji veliki broj idejnih i praktičnih rešenja za osvetljavanje pešačkih prelaza saobraćajnom opremom i potrebna je samo želja, volja, stručnost i znanje ljudi koji su za to zaduženi da se taj problem reši. Naravno potrebno je apelovati i na pešake da u noćnim uslovima nose svetliju odeću i obuću i da ne prelaze ulicu van pešačkog prelaza.

Takođe, smatram da nije problem da naše gradske uprave svake godine đacima podele svetloodbojne prsluke, narukvice, priveske, nalepnice itd. kako bi deca kao pešaci bila vidljivija u saobraćaju ostalim učesnicima. Ne iziskuje veliki trošak, a dovodi do veće bezbednosti dece kao pešaka. U saobraćaju važi pravilo “vidi i budi viđen”.

Iz svega gore navedenog možemo zaključiti da su pešaci posebno ugrožena kategorija učesnika u saobraćaju zbog: izloženosti riziku, ranjivosti, grešaka subjektivnog karaktera, propusta u regulativi, loših saobraćajnih rešenja, neuspostavljenih kriterijuma vrednosti  i sl.

Ako želimo da smanjimo broj nezgoda i sačuvamo ljudske živote potrebna nam je revolucija ideja, projekata, praktičnih rešenja i upotreba novih tehnologija koji će tome doprineti. Kao i sistemsko delovanje kroz institucija sa najvišeg državnog vrha.

I na kraju, svaki učesnik u saobraćaju (pešak, vozač, bicilista, motociklista…) je dužan da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaja, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.

Svi smo mi kao vozači imali negativna i traumatična iskustva sa pešacima koji ne poštuju saobraćajne propise. Sa druge strane, svi smo mi kao pešaci imali negativna iskustva sa bahatim vozačima koji ne poštuju pravila saobraćaja. I svi mi u saobraćaju pravimo svesne ili nesvesne, namerne ili nenamerne, iz znanja Ili neznanja propuste i greške u saobraćaju u kojima ugrožavamo sebe i druge. Što bi rekao veliki ruski pisac Dostojevski u svetskom remek-delu Braća Karamazovi, “svi su krivi za sve”.

U tekstu su korišćeni podaci iz sledeće literature:

1. Pregledni izveštaj, Bezbednost pešaka u saobraćaju, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije, jul 2019. god.
2. Lipovac, B. Antić, N. Marković, D. Tučić, E. Smailović, N. Džagić, O. Prvić, S. Janjetović, I. Kuzmanov, D. Petrović, Priručnik za seminar unapređenja znanja licenciranih kadrova „Odnos vozača prema pešacima“, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije
3. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (Službeni glasnik RS“, br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 – US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 – dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 – US, 24 od 26. marta 2018.)
4. https://www.sigurnestaze.com/web/blog/28/osvetliti-pesacke-prelaze.html

Autor je osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com