Kako da vozite na snegu

Tekst: Aleksandar Todorović, urednik Najboljiauto.com i Testoviautomobila.net

Pavle Komnenović: „Imajte na umu da je najlakše upravljati vozilom, a da je najteža i najzahtevnija operacija kočenje“.

Za usporavanje vozila po snegu i poledici najbolje je koristiti motor. Na snegu i ledu, vozila sa pogonom preko svih točkova (4 x 4) u velikoj su prednosti nad automobilima koji imaju prednji ili zadnji pogon. Vozači u Srbiji – nažalost – nisu ovladali tehnikom vožnje u dovoljnoj meri. Auto škole ne sprovode dovoljno temeljnu obuku, a posledica ove neprofesionalnosti jeste stalan priliv velikog broja novopečenih vozača koji ne umeju da kontrolišu vozilo na mokrom kolovozu, a o putu pokrivenom snegom da i ne govorimo. Zbog svega toga možda je korisno da pročitate vašim ukućanima, koji su novopečeni vozači ovaj tekst, siguran sam da će im koristiti, a možda će im i spasiti život.

Vozači u Srbiji – nažalost – nisu ovladali tehnikom vožnje u dovoljnoj meri. Auto škole ne sprovode dovoljno temeljnu obuku, a posledica ove neprofesionalnosti jeste stalan priliv velikog broja novopečenih vozača koji ne umeju da kontrolišu vozilo na mokrom kolovozu, a o putu pokrivenom snegom da i ne govorimo.

Polaznici auto škola nemaju prilike da koče oštro, a samim tim ne mogu ni da spoznaju kako se automobil ponaša pri ekstremnim usporenjima i kako reaguje na oštro kočenje u krivinama, dok im je vožnja po snegu uglavnom velika nepoznanica. Sa zimom i prvim padavinama, saobraćajne nesreće su neizbežne, a učesnici udesa u velikoj većini predstavljaju mladi i nedovoljno iskusni vozači, koji nisu umeli da reaguju na pravi način u kritičnim situacijama. Oni koji misle da su dovoljno dobri refleksi jedini preduslov za bezbednu vožnju po snegu i poledici, u velikoj su zabludi. Daleko je važnije iskustvo, a još je važnije da ste dobro upoznati sa mogućnostima vašeg vozila, odnosno da tačno znate kako se vaš automobil ponaša u ekstremnim situacijama i kako da reagujete na pravi način. Nisu svi talentovani za vožnju – nažalost, mnogo je takvih za upravljačem, i od njih ne treba očekivati da postavljaju brzinske rekorde, već je sasvim dovoljno da usvoje osnovna pravila za bezbednu vožnju po snegu. Time će sebi olakšati vožnju, a druge učesnike u saobraćaju manje usporavati i, što je najvažnije – mnogo će manje izlagati druge riziku zbog svog neznanja.

Kočite motorom

Vožnja automobila u zimskim uslovima zna da bude veoma problematična i samim tim naporna. Sve operacije koje vozač mora da obavlja na suvom kolovozu postaju neuporedivo teže na snegu. Najneugodnije iznenađenje vozač doživljava prilikom naglog kočenja na ledu, poledici i snegu, a razlog je slabo prianjanje pneumatika na kolovoz. Koeficijent prianjanja između točka i asfalta može varirati od 0 do 1. Kada je put pokriven snegom, on nije veći od 0,5, a na zaleđenom kolovozu koeficijent prianjanja se kreće između 0,1 i 0,01, odnosno – veoma je mali. Da biste se zaustavili na takvom kolovozu ili bar usporili brzinu kretanja vozila, nužno je da zadržite bilo kakav koeficijent prianjanja, odnosno – treba izbeći da on pređe u koeficijent klizanja. Osnovno pravilo koje morati poštovati jeste da nikada ne smete snažno pritiskati pedalu kočnice, jer ćete u tom slučaju izgubiti minimalnu količinu trenja između pneumatika i kolovoza vozilo će nastaviti da se kreće po inerciji.

Da biste izbegli eventualno izletanje sa puta ili udaranje u prepreku, usvojte tehniku doziranog kočenja – nežno i kratko pritiskajte i puštajte papučicu kočnice, trudeći se da je što manje koristite. Za usporavanje vozila po snegu i poledici najbolje je koristiti motor. Odaberite niži stepen prenosa, jer ćete time smanjiti potrebu za kočenjem i umanjiti rizik od blokade točkova. Na nizbrdici ubacite ručicu menjača u drugu brzinu i vozite konstantnom brzinom, dakle – što je moguće „tečnije“, a pre ulaska u krivinu odaberite idealnu brzinu kretanja kako u njoj ne biste morali da kočite ili ubrzavate. Da biste ovo postigli, važno je da vam putanja bude što je moguće idealnija, tačnije – nužno je da vozite najboljim mogućim radijusom. Nikakvi nervozni pokreti upravljačem ne dolaze u obzir. Drugim rečima: sve što činite radite polako i nežno, jer je to jedini način da bezbedno stignete na odredište.

ABS je veoma važan

Moderni automobili imaju ABS sistem, koji sprečava blokiranje točkova pri kočenju i na taj način u svakom trenutku omogućava vozaču da upravlja vozilom, čime mu daje dovoljno vremena da izbegne prepreku. Prvi ABS je konstruisan davne 1970. godine, ali nije bio dovoljno pouzdan da bi ušao u serijsku proizvodnju. Mercedes 1978. godine počinje da ugrađuje ABS-2 u S-klasu kao dodatnu opremu, što ga čini prvim proizvođačem automobila koji je takav sistem ugradio u serijski automobil.

Foto: FreeImages / St. Mattox

Anti-lock Braking System se sastoji od hidrauličkog modulatora sa upravljačkom elektronikom i senzorima na točkovima. Senzori na točkovima konstantno prikupljaju informacije o jačini kočenja i koeficijentu prianjanja. Kada je kočenje toliko intenzivno da može doći do blokiranja točka, procesor u centralnoj elektronskoj jedinici šalje informaciju hidrauličkom sistemu koji otvara elektromagnetne ventile. Otvaranjem ventila pada pritisak u hidrauličkom sistemu, koji smanjuje silu na kočionim oblogama. Čim dođe do ponovnog okretanja točka, senzor šalje tu informaciju procesoru, koji hidrauličkim sistemu šalje povratnu informaciju da zatvori elektromagnetne ventile i time ponovo maksimalno obnovi silu kočenja, sve dok ne dođe do ponovnog blokiranja točka.

U prevodu, ABS se aktivira u poslednjem trenutku, tako da nema potrebe za doziranim kočenjem, što znači da i nedovoljno iskusni vozači uz pomoć ABS-a mogu da koče izuzetno oštro, a da pritom ne ugrožavaju svoju i tuđu bezbednost. Vozači koji u svojim vozilima nemaju ABS moraju biti mnogo obazriviji i povremeno puštati pedalu kočnice, a potom nastaviti sa kočenjem blagim dodirivanjem – najviše do pola hoda pedale kočnice – jer je na snegu stepen prianjanja pneumatika relativno mali.

Zbog svega toga, ukoliko imate novca za nov automobil, nemojte ni u kom slučaju kupiti model bez ABS-a, jer je doplata mala, a život nema cenu.

Kretanje na snegu

Pri kretanju, odnosno pri prelasku iz stanja mirovanja u stanje kretanja, izuzetno je važno da pneumatici imaju što bolji kontakt sa podlogom – u ovom slučaju, sa snegom. Da biste sprečili proklizavanje kada krećete na snegu, dozirajte gas lagano i postepeno ubrzavajte. Trudite se da vam točkovi ne proklizaju, a nije loše ni da po velikoj poledici krenete iz druge brzine, jer se na taj način smanjuje sila koja se prenosi na točkove, a samim tim i povećava pogonska snaga. U ovom slučaju su u prednosti vozači koji imaju automobile sa automatskim menjačima, posebno ukoliko imaju mogućnost da odaberu, odnosno uključite „winter“ režim, koji produžava prenosne odnose i time smanjuje mogućnost da vam se točak zavrti u prazno. Pri kretanju na uzbrdici treba odabrati deonicu kolovoza koja je najpogodnija i sa veoma laganim dodirivanjem papučice gasa nežno popuštati pedalu kvačila, jer je nužno da postoji koeficijent prianjanja. Kada na usponu koji je pokriven snegom stanete i ne možete da krenete, primenite sledeće: kod vozila sa prednjom vučom vredi pokušati da vozite unazad, odnosno u rikverc, jer će vas na taj način pogonski točkovi gurati, pa ćete imati veće šanse da savladate uzbrdicu.

Automobili sa prednjom vučom imaju izvesne prednosti u odnosu na modele sa zadnjom vučom, posebno ako su na sva četiri točka zimski pneumatici, jer ih je daleko lakše kontrolisati na snegu. Njihova prednost je u tome što je raspored težine u odnosu 60% prema 40% između prednje i zadnje osovine, što olakšava kretanje iz mesta. Ipak, ovakva raspodela težine kod automobila sa pogonom preko prednjih točkova ne daje prednost ovom tipu prenosa u krivinama, ali prosečnom vozaču je ipak teže da kontroliše vozilo sa zadnjim pogonom, kod kojeg do proklizavanja i zanošenja može doći kasnije, ali je to onda intenzivnije i zahteva od vozača bržu reakciju i više znanja.

Zbog svega toga, preporučujem vam da što pre montirate zimske pneumatika na sva četiri točka, jer je i najgora zimska guma na snegu bolja od najbolje letnje gume, s obzirom da pruža najmanje do četiri puta veću vučnu silu. Pri izboru dimenzija za zimske pneumatike uvek uzmite užu gumu, koja će vam omogućiti lakše i bolje upravljanje vozilom. U ekstremno teškim situacijama, možete slobodno smanjiti pritisak u pneumaticima za jednu trećinu kako bi se ostvario bolji kontakt između snega i gazećeg profila gume. U svakom slučaju, dobro je da u gepeku uvek imate i lance za sneg (pre polaska na put montirajte lance na rezervni točak), jer ponekad ni vrhunski vozači ne mogu da se izbore sa mnogo snega na putu.

Dragi čitaoci ovaj tekst sam napisao u nadi da ću doprineti da bude manji broj udesa preko zime, i da ću možda uspeti da spasim neki život, zapravo cilj mog pisanja o automobila je uvek usmeren u tom pravcu, i na bezbednost u svakom smislu te reči. Ako imate dodatna pitanja, šaljite ih na www.najboljiauto.com/pitajte.