Kako funkcioniše start-stop sistem i da li uništava motor?

Suština je u tome da se spreči nepotrebno trošenje goriva dok automobil stoji u mestu. Proizvođači kažu da njegovom primenom može da se uštedi od tri do 10 odsto goriva.

Međutim, situacija nije baš tako jednostavna, a novinar portala Polovniautomobili.com objašnjava u kojim sve situacijama start-stop sistem neće raditi ili će menjati način rada. Podrazumeva se da mogu da postoje velike razlike kod različitih automobila.

Ono što vozače najviše brine jeste mogućnost kvarova zbog učestalog paljenja i gašenja motora. Znamo da je hladan start jedna od najgorih stvari koja se dešava motoru, anlaser (starter) umesto npr. pet puta dnevno treba da pokrene motor npr. 100 puta dnevno, a da ne govorimo o akumulatoru koji treba da obezbedi dovoljno struje za ovoliki broj startovanja motora.

Kao da sve navedeno nije dovoljno, ostaje pitanje šta se dešava kad se motor ugasi, a nastave da rade farovi, brisači, radio, grejači zadnjeg stakla i retrovizora…

Krenimo redom.

Anlaser

Pošto anlaser kod automobila sa start-stop sistemom mora da pokrene motor neuporedivo više puta nego kod klasičnog automobila, on je konstruisan tako da izdrži mnogo više startovanja. Kod nekih automobila je čitav sistem za startovanje motora drugačiji.

Stoga proizvođači kažu da nema potrebe da vozači brinu o troškovima učestalog menjanja anlasera.

Kako akumulator može da izdrži da napaja sve potrošače kada je auto ugašen?

Ukoliko su upaljeni npr. farovi, radio, navigacija, brisači i slično, a motor ne radi, mnogi vlasnici strahuju da će se akumulator isprazniti ako dugo stoje.

Međutim, automobili sa start-stop sistemom koriste posebne akumulatore koji su prilagođeni upravo ovakvim uslovima. Pritom ovaj sistem prati stanje akumulatora i čim vidi da mu je napunjenost pala ispod određene granice, upaliće motor.

Postoje i razlike u punjenju ovih akumulatora u odnosu na klasične, što je još jedan od razloga što u auto sa start-stop sistemom ne treba stavljati klasičan akumulator.

Šta ako stavim običan akumulator u auto sa start-stop sistemom?

Ovo može da funkcioniše, ali običan akumulator treba koristiti samo u slučaju krajnje nužde, pošto može doći do raznih negativnih privremenih i trajnih posledica u zavisnosti od vrste i karakteristika akumulatora, kao i od automobila, odnosno programa koji kontroliše rad start-stop sistema.

Treba imati u vidu da postoje klasični (osnovni) start-stop sistemi koji koriste EFB akumulatore, kao i napredni sistemi u vozilima sa regenerativnim kočenjem(prilikom kočenja se puni akumulator) koji koriste AGM akumulatore.

Nećemo sada objašnjavati razlike u odnosu na klasične akumulatore. Oni jednostavno zahvaljujući svojoj konstrukciji mogu da podnesu uslove punjenja i pražnjenja koji bi vrlo brzo uništili klasičan akumulator.

Dakle:

a)    Klasičan akumulator može vrlo brzo da strada u autu sa start-stop sistemom. U tom slučaju biće vrlo teško da ostvarite garanciju na njega, čak i ako sakrijete činjenicu da ste ga koristili u automobilu sa start-stop sistemom.

b)    Idealno, sistem koji prati akumulator (battery management system – BMS) prepoznaje da je u autu neodgovarajući akumulator i prilagođava start-stop sistem njegovim slabijim mogućnostima. Na primer, prilikom zaustavljanja i gašenja motora, automatski će se isključivati neke nepotrebne funkcije (npr. grejanje sedišta i slično).

c)    Sistem koji prati akumulator takođe može i u potpunosti da deaktivira start-stop sistem, kako bi sprečio uništenje samog akumulatora i održao auto u voznom stanju. U praksi to znači da se auto uopšte neće gasiti kada se zaustavite.

d)    Zbog nekompatibilnosti akumulatora i drugih uređaja i sistema, uključujući sistem za punjenje, čak i uz deaktiviranje start-stop sistema može da dođe do drastičnog skraćenja životnog veka akumulatora.

e)    Najgori scenario je da dođe do fizičkog oštećenja akumulatora (pucanja), mada nam nije poznato da je bilo takvih slučajeva.

Kako start-stop sistem radi?

Važno je imati na umu da rad start-stop sistema zavisi od mnogo faktora. Stoga nije retkost da neki vozači misle da im start-stop sistem ne radi kako treba, pošto ne isključuje motor svaki put kada se zaustave ili ga povremeno pali dok su zaustavljeni.

Ovaj sistem prima informacije od brojnih senzora i drugih sistema. Na primer, od senzora koji mu kaže da je menjač u neutralnom položaju, senzora brzine, broja obrtaja, temperature motora, kabine i spoljašnje temperature… Takođe prima informacije i od senzora koji prate sam akumulator.

U skladu sa svim gore navedenim, kompjuter će odlučiti kada da gasi motor.

Na primer, neće ga gasiti ukoliko ste tek krenuli i motor još nije dostigao radnu temperaturu. Takođe ga neće gasiti ako se motor suviše greje, npr. pri vožnji u saobraćajnoj gužvi, pa je potrebno da ventilator ili ventilatori hladnjaka konstantno rade.

Ukoliko istovremeno imate uključeno previše potrošača u automobilu, sistem može da odluči da ne gasi motor kako ne suviše opteretio akumulator.

Ako je spoljašnja temperatura suviše niska ili suviše visoka, start-stop sistem takođe može da bude deaktiviran.

Tu su još neki razlozi zbog kojih start-stop sistem može da se deaktivira, kao npr:

a)  Sigurnosni pojas nije vezan
b)  Nije dostignuta zadana temperatura u kabini (na klima uređaju)
c)  Otvorena hauba
d)  Otvorena vrata
e)  Automobil na oštroj uzbrdici/nizbrdici
f)  Uključen sistem za pomoć pri parkiranju
g)  itd.

Ni motor se ne gasi u istom trenutku kod svih vozila. Na primer, kod nekih je sistem podešen tako da ugasi motor čak i pre nego što se automobil u potpunosti zaustavi.

Što se tiče automatskog paljenja motora, kod vozila sa manuelnim menjačem, upaliće se kada pritisnete kvačilo da biste ubacili menjač u brzinu. Kada su automatici u pitanju, motor se pali kada podignete nogu sa papučice kočnice ili kada dodirnete gas, zavisi od automobila.

Postoje sistemi koji motor ugase tako da se jedan klip zaustavi u trenutku/položaju neposredno pre nego što bi svećica trebalo da zapali smešu u tom cilindru. Na taj način se motor praktično odmah startuje, anlaser treba samo malo pomogne trošeći pritom manje struje, a potroši se i manje goriva za startovanje motora.

Navodno je Mazda postigla najveći uspeh na ovom polju, pošto se motor startuje za 0,35 sekundi.

Motor se upalio iako ja i dalje stojim na semaforu – zašto?

Postoje razne situacije kada ovaj sistem može da startuje motor dok vi čekate na semaforu i uopšte ne očekujete da do toga dođe. Razlozi mogu da budu razni:

a)   Pomerili ste volan (kod nekih je dovoljno i minimalno pomeranje)
b)   Porasla/pala je temperatura u kabini, pa je neophodno (pojačati) hlađenje/grejanje
c)   Akumulator se ispraznio do granice na kojoj treba da počne da se puni (ovo se dešava naročito ako imate istovremeno uključeno mnogo potrošača)
d)   Podigli ste nogu sa kočnice
e)   Nalazite se na blagoj nizbrdici, podigli ste nogu sa kočnice i auto je lagano krenuo napred
f)   itd.

Podmazivanje motora

Mnoge vozače brine prestanak podmazivanja kada se motor ugasi. Smatraju da je čak i taj kratak period dovoljan da se „istisne“ tanak sloj ulja između površina koje se dodiruju.

Međutim, iz tog razloga se u ovim automobilima koriste posebna ulja sa dodacima koji obezbeđuju da se ulje duže zadrži na površinama koje treba da štiti.

Tekst u celosti čitajte na portalu Polovniautomobili.com.