Kako uočiti veliku kilometražu kod polovnog motocikla?

Puno je i onih koji upravo sada listaju oglase i planiraju kupovinu polovnog motocikla kako bi bili spremni za proleće i početak nove sezone.

Svako ima neke svoje kriterijume za kupovinu motocikla, ali pređena kilometraža je podatak koji je svima važan.

Koliko je motocikl prešao, povlači i neka pitanja:

• Koliko se kilometara smatra „puno“ za motocikl?
• Koliko još kilometara može do generalne?
• Da li je takav motocikl crna rupa novčanika?
• Ako se radi o manjoj kilometraži, da li je „vraćena“?

Kao i kod automobila, tako i kod motocikala imamo pojavu da se kilometraža vraća. I isto tako, kao i kod automobila, tako i kod motocikala kilometraža nije presudna za stanje i vrednost motora, iako je neki upravo vraćaju iz tog razloga, piše portal Polovniautomobili.com.

Čak ni najiskusniji motociklisti neće moći sa sigurnošću da „provale“ kilometražu bez detaljne inspekcije. Uprkos pokušaju obmane, postoje pojedini delovi motocikla i pojave koje ukazuju na količinu eksploatacije.

Obratite pažnju na sledeće:

• Pohabani rukohvati na upravljaču i nogostupi.

• Stanje ručica kočnice i kvačila koje gotovo uvek zadobiju oštećenja čak i pri preturanja motocikla u garaži.
• Neprecizni prekidači svetala i migavaca sa izbledelim oznakama.
  Matiran vetrobran.
• Brave kontakta i rezervoara koje zahtevaju “traženje” položaja  ključem.
• Izbledele plastične površine, obično zadnji blatobran, oplata oko satova.
• Grube komande kvačila, gasa i kočnice koje je teško “dozirati”. Znak su propusta u elementarnom održavanju motocikla.
• Sedište pohabano, izbledelo

Ovi nedostaci mogu da se otklone jeftinim zamenskim delovima i auto-kozmetikom. No, kako se radi o polovnom motociklu, neizbežni su ožiljci koji svedoče o upotrebi. Njih je teško sakriti, a to su:

• Prljav hladnjak sa oštećenjima na saću.

• Pocepani i truli gumeni delovi
• Oštećena i korodirala izduvna grana.
• Oštećenja na točkovima.
• Oštećen finiš čizama prednje viljuške kao i oštećenja usled padova.
• Korozija na zadnjem amortizeru.
• Loši ležajevi točkova. Manifestuju se lateralnim klik – klak kretanjem
  Svi vidljivi šrafovi i navrtke koji su korodirali, oštećeni lošim alatima, nedostaju ili su zamenjeni običnim  šrafovima lošeg kvaliteta su odličan pokazatelj stanja

Kilometraža svakako nije razlog da odustanete od kupovine. Ni mala kilometraža ne znači da je reč o prevari jer brojni su i vlasnici motocikala koji zbog manjka slobodnog vremena na motociklu „prevale“ svega nekoliko hiljada kilometara godišnje.

Koliki je radni vek motocikla?

Iz davnih vremena dvotaktnih motocikala istočnog bloka, ostala je zapamćena kilometraža od oko 50.000 kilometara koja pre ili kasnije zahteva “otvaranje motora”, radi intervencija na ležajevima, karikama, itd.

Ta vremena su davno prošla, ali sumnje u broj kilometara još uvek lutaju među motociklistima. Moderni motocikli su znatno pouzdaniji i kvalitetniji te sposobni za mnogo veće kilometraže. Čak i više nego što vlasnici očekuju.

Da li je na primer, 50.000 km puno ili malo, u mnogome zavisi od klase i namene motocikla.

Najduži radni vek, tj. velika kilometraža može se očekivati od putnih motocikala velike radne zapremine. To su čisto touring motocikli poput “Honde ST1300”, “BMW K1200LT”, adventure touring koje predstavlja “BMW R1200GS”, “Yamahe XTZ1200”.

Sport touring motocikli poput “Honde VFR”, “Suzukija GSXF” su takođe sposobni za velike kilometraže i nisu retkost. Dosta motocikala iz klase od 500-750cc, poput “Suzuki Stroma 650”, “Honde NC750” pokazali su se kao verni saputnici na turama širom Evrope i Amerike. Kruzeri ili bolje poznati kao “čoperi” gotovo da su neuništivi zbog relativno jednostavnih, velikih agregata, koji nisu opterećeni.

Preduslov za tako dug radni vek je redovno i kvalitetno održavanje koje podrazumeva sledeće (mada zavisi od preporuke proizvođača):

• Izmenu motornog ulja i filtera u rasponu od 6.000 do 10.000 kilometara

• Izmenu rashladne tečnosti na svake dve godine
• Izmenu filtera vazduha na svake dve godine, pogotovo u uslovima gde vlada prašina
• Podešavanja i eventualne zamene delova na sistemu ubrizgavanja ili karburatorima na svakih 25.000km
• Podešavanje zazora u razvodnom sistemu (narodski podešavanje i kontrola ventila) na svakih 25.000km
• Redovna zamena svećica
• Ispravan akumulator sa pouzdanim reglerom

Kada se o motoru vodi računa, mogu se očekivati kilometraže od 200.000 pa i do 500.000 kilometara.

Sa druge strane, čisto sportski, enduro i “cross” motocikli mogu biti ozbiljno “narušenog” mehaničkog zdravlja čak i pri znatno manjim petocifrenim kilometražama.

Razlog leži u tome da je svaki sklop konstruisan zarad maksimalnih performansi pre nego dugotrajnosti. Zahtevaju kraće i opsežnije servisne intervale, što povlači veće finansijske izdatke te i specijalizovane majstore.

Usled velikih “stresova” na mehaničke sklopove, često se kao mera koriste radni sati pre nego kilometraža. Najčešće kod cross i enduro motocikala koji su namenjeni isključivo za rekreativnu vožnju van puta.

Kada govorimo o “civilnim” sportskim motociklima poput “Yamahe R1”, “Suzuki GSXR” i sličnim, njihov radni vek isključivo zavisi od kvalitetnog održavanja i načina upotrebe.

Kod vlasnika koji su se pridržavali fabričkih preporuka i vozili motocikl poštujući ga, kilometraže preko 50.000, pa čak i do 150.000 ne moraju biti presudan faktor za ispravnost.

Skuteri i maksi skuteri su još uvek “tabu” sa uvek prisutnom sumnjom. Skuteri brendiranih proizvođača od 125cc prelaze i do 100.00km. Veći, maksi skuteri i znatno više. Problem kod skutera je što su često zanemareni ili nestručno servisirani pogotovo po pitanju sklopa transmisije koja najviše “pati”. Sam agregat je retko problem.

Kada je velika kilometraža problem?

Motocikli nisu nežni i teške havarije poput loma radilice, pucanja klipnjače i slično su veoma retke. Velika kilometraža je problem kad motocikl nije održavan. I dok noviji motocikli uglavnom imaju servisnu knjigu iz ovlašćenog servisa, sa starijm je nešto drugačije.

Međutim, to što vlasnik motocikla nema servisnu knjižicu ne mora da bude znak da motor nije održavan. Većina motociklista su entuzijasti te mnogi od njih sami održavaju svoje ljubimce, nekada uz pomoć prijatelja ili kod majstora u kojeg imaju poverenja.

Da je motocikl servisiran, dovoljna je sveska iz garaže gde su upisane intervencije, poneki račun ili slike iz telefona. Ako vlasnik zna koje je ulje i kada sipao, koji brend filtera, koje svećice, ne morate i nema potrebe dalje insistirati na dokazima.

Pri kupovini maksi skutera, naročito je bitno da postavite konkretna pitanja o servisima jer sklopovi nisu izloženi i vidljivi kao na motociklu: Na primer:

• Kada ste zamenili remen? Koji proizvođač?
• Kakvo je stanje kvačila, da li je menjano ili su nalepljene obloge?
• Kakvo je stanje rolnica?
• Da li su provereni ležajevi u kućištu variomata?
• Kojem servisu je poveren rad?

Kako je nastala kilometraža?

Da li je kilometraža velika ili mala u mnogome zavisi od načina na koji su kilometri napravljeni.

Da li je to svakodnevna upotreba na kratkim gradskim relacijama? Da li je to nekoliko dugačka turistička vožnja? Gradska vožnja, česti hladni startovi, kratke relacije gde agregat ne dostiže radnu temperaturu, stvaraju više habanja sklopova od dugih dnevnih vožnji na otvorenom putu. Kako je motocikl korišćen, možete saznati uz par usputnih pitanja:

• Da li idete na posao motociklom ili kolima?
• Gde ste putovali?
• Kako se motocikl ponaša u gradskoj gužvi leti?
• Koliko troši po gradu?

Ukoliko pak kupujete motocikl ili skuter „na ime“ kupca, ova pitanja uglavnom nisu validna pa se morate služiti okom i logikom.

Tekst u celosti čitajte na portalu Polovniautomobili.com.