Kako velike vrućine utiču na rad automobilskog motora?

Leti, kada su temperature izrazito visoke, putovanje automobilom može postati komplikovaniji zadatak nego inače, kako za vozača i putnike, tako i za sama vozila.

Ekstremne temperature, bilo zbog hladnoće ili vrućine, nisu saveznici ni elektronike, niti mehanike ili drugih komponenti automobila poput kočnica ili guma. Važno je znati kako na njih mogu uticati ekstremne vrućine kako bismo mogli bolje identifikovati potencijalne probleme.

Kako vrućina utiče na performanse klasičnog SUS motora?

Na motor s unutrašnjim sagorevanjem, bilo da je u pitanju benzinac ili dizel, utiču spoljašnje temperature već iznad 25 stepeni, a problemi nastaju ili se pogoršavaju iznad 30 stepeni, a pogotovo kad temperatura prelazi 40 stepeni, piše Klix.

Da bismo razumeli kako spoljna temperatura utiče na motor s unutrašnjim sagorevanjem, prvo nam mora biti jasno kako on funkcioniše.

Dakle, unutar cilindara se uvodi vazduh i ubrizgava gorivo, čija će mešavina izazvati eksploziju koja će pokrenuti klipove i to će generisati silu potrebnu za pogon točkova vozila.

Kada kažemo da toplota ne pomaže motoru da radi najbolje, to je zato što vruć vazduh koji mora ući u cilindre ima manje kiseonika u sebi. Na taj način smesa unutar motora neće biti idealna.

To ima dva direktna efekta na performanse motora. S jedne strane, motor može pretrpiti gubitak snage, a stanje se može pogoršati ako motoru asistira turbopunjač. S druge strane, potrošnja goriva će se povećati, jer će motor, kako bi nadoknadio nedostatak kiseonika, ubrizgavanjem više goriva pokušati učiniti smesu bogatijom, što smanjuje autonomiju.

Veoma važno je da u svemu tome ispravno funkcioniše rashladni sistem i da je nivo rashladne tečnosti unutar normalnih granica. Važno je pravilno održavati vozilo i povremeno proveravati osnovne parametre i tečnosti. Još bolje ako putujete u ranim jutarnjim satima.

Kako vrućina utiče na električna vozila?

Ekstremna vrućina ne utiče samo na SUS motor, već na probleme mogu naići i automobili s električnim motorima, ali u manjoj meri. Poput SUS motora, oni takođe imaju sistem hlađenja koji pazi na raspršivanje toplote tokom rada.

Ipak, postoji stvarni problem s ekstremnom vrućinom u električnom vozilu, a to je da iako motor nije toliko pogođen, baterija je ta koja stvarno pati.

Bilo koji sistem za skladištenje energije, bez obzira na sve, više će patiti zbog ekstremnih temperatura.

Baterija električnog vozila optimalno radi u temperaturnom rasponu između 20 i 25 stepeni. Ako se ove brojke premaše, elektrohemijske reakcije koje se odvijaju unutar baterije se ubrzavaju, što utiče na njene performanse i na njen vek trajanja.

Stručnjaci ističu da problem leži u smanjenju električnog dometa zbog toplote u baterijama. Bez uzimanja u obzir drugih faktora, kao što su teren, korišćenje klima uređaja ili stil vožnje, baterija može pretrpiti smanjenje dometa od 2,8 posto na 27 stepeni, 5 posto na 32 stepena, 15 posto na 35 stepeni, a domet može biti smanjen do 31 posto na temperaturi vazduha iznad 38 stepeni.

Kao i kod SUS motora, posedovanje sistema hlađenja tečnosti ključno je za njihov pravilan rad. Toplotne pumpe omogućiće bolje upravljanje temperaturom, posebno kada treba napuniti bateriju.