Kolika je prosečna starost automobila u Srbiji u odnosu na zemlje Evrope?

Prosečna starost putničkih vozila u našoj zemlji je 17,34 godina, prema podacima MUP-a. Međutim, pogledajmo koliko su stari automobili u drugim zemljama.

Ovo su podaci asocijacije ACEA (The European Automobile Manufacturers’ Association) – Evropske asocijacije proizvođača automobila, iz 2020. godine.

Automobili u Evropskoj uniji stari su u proseku 11,8 godina. Skoro 12 godina. U odnosu na to „naših“ nešto preko 17 godina i ne deluje toliko loše, uzimajući u obzir životni standard, zar ne? Ili se samo tešimo?

Najstariji automobili su u Litvaniji i Rumuniji (članica EU od 2007. godine), sa 17 godina u proseku, malo mlađi nego kod nas. Najnovije automobile voze u Luksemburgu – prosečna starost je 6,7 godina.

Mnoge druge evropske zemlje, od kojih bismo očekivali da imaju znatno mlađi vozni park zbog visokog životnog standarda, ipak su uspele da „razočaraju“. Jednostavno, očekivali bismo da najrazvijenije zemlje Evrope imaju mlađi vozni park. Ili su nam očekivanja bila suviše optimistična?

Pogledajmo prosečnu starost automobila u evropskim zemljama:

Austrija: 8,5

Irska: 8,6

Danska: 8,9

Švajcarska: 9,0

Belgija: 9,2

Velika Britanija: 9,4

Nemačka: 9,8

Švedska: 10,2

Francuska: 10,3

Norveška: 10,7

Holandija: 11,2

Italija: 11,8

Slovenija: 12,0

Finska: 12,5

Španija: 13,1

Portugal: 13,2

Mađarska: 14,2

Latvija: 14,3

Poljska: 14,3

Slovačka: 14,3

Hrvatska: 14,8

Češka: 15,3

Grčka: 16,6

Estonija: 16,7

Rumunija: 16,9

Litvanija: 17,00

Inače, prosečna starost vozila u Evropi uglavnom konstantno raste već mnogo godina, čak i pre korone, tako da su razlozi za „starenje“ voznog parka u Evropi komplikovaniji nego što se obično misli.

Kako podmladiti vozni park u Srbiji?

Najavljene su subvencije za reciklažu starih dizelaša u zamenu za finansijsku pomoć pri kupovini Euro 6 automobila i to ne samo novih, nego i polovnih.

Međutim, možda bi prvo trebalo postaviti pitanje šta u stvari želi da se postigne podmlađivanjem voznog parka?

Ako je u pitanju bezbednost – bahatost i kršenje saobraćajnih propisa ipak su glavni „krivci“ za stradanje u saobraćaju. Teorija da su starija vozila automatski rizičnija jednostavno ne pije vodu. Statistika pokazuje da je tehnička neispravnost vozila izuzetno mali faktor kada su uzroci udesa u pitanju.

Ipak, ne može se izuzeti činjenica da nova vozila imaju brojne bezbednose sisteme i da su u tom pogledu svakako sigurnija u odnosu na stara vozila.

Ako je u pitanju ekologija – naravno da postoje stariji automobili koji izbacuju oblake dima, što definitivno nije neprihvatljivo, ali kada bismo zaista hteli da smanjimo zagađenje, potrudili bismo se da uz podmlađivanje voznog parka stimulišemo i što više vozača da koriste plin (TNG) ili metan (KPG) umesto dizela.

Nažalost, kod nas se dešava upravo suprotno – zahvaljujući između ostalog i konstantnom rastu akciza, potrošnja plina se više nego osetno smanjuje iz godine u godinu, isto kao i broj vozila koja koriste ovog gorivo.

Takođe, noviji automobili ne znače automatski manje zagađenje. Ukoliko uzmemo dizelaša starog 5 godina, skinemo mu DPF i zatvorimo EGR – koji Euro standard on tada ispunjava? Stoga nije teško zaključiti da starost vozila i Euro standard „na papiru“ u praksi ne znače mnogo kada je zagađenje vazduha u pitanju.

Inače, od 1. januara 2024. godine trebalo bi da bude zabranjen uvoz Euro 3 i Euro 4 polovnjaka – granica postaje Euro 5 standard. Ali samo godinu dana kasnije uslovi postaju još oštriji, pošto će od 1. januara 2025. godine biti zabranjen uvoz i Euro 5 polovnih automobila.

To znači da će od 2025. godine smeti da se uvoze samo polovni automobili koji ispunjavaju Euro 6 standard.