Koliko električni automobili utiču na smanjenje emisije CO2?

Stručnjaci kompanije Volvo su se posvetili istraživanjima koja su obuhvatila automobilski i kamionski saobraćaj i došli do zaključaka za koje možemo da kažemo da su – očekivani.

Naime, sam proces proizvodnje električnog automobila je intenzivniji i zahtevniji po pitanju emisije ugljen-dioksida u poređenju sa proizvodnjom klasičnog automobila pokretanog SUS motorom. Za to je na prvom mestu zaslužna trenutna tehnologija proizvodnje baterijskih ćelija, koja iziskuje oslobađanje velike količine ugljen-dioksida, piše Supertest.rs.

Ipak, prema proračunima, već posle godinu dana eksploatacije, električno vozilo anulira tu prednost standardnog vozila pokretanog benzinskim motorom, da bi svoj životni vek nastavio kao potpuno ugljenično neutralno vozilo.

S druge strane, automobil pokretan benzinskim ili dizel motorom u godinama koje dolaze nastavlja da sogoreva naftu i u atmosferu izbacuje ugljen-dioksid, ali i druge produkte sagorevanja.

Dolazak do krajnje računice pomalo komplikuju i neki parametri koji će se u godinama koje dolaze svakako menjati, a to su napori da se dođe do tehnologija koje će omogućiti proizvodnju baterija uz manju emisiju ugljen-dioksida.

Takođe, tu su i planovi da se osmisli globalni projekat kojim bi se starim baterijama podario nov život u centrima za skladištenje električne energije. To su sve faktori koji idu u prilog elektrifikaciji automobilskog saobraćaja.

I sve to odlično zvuči i ide u prilog elektrifikaciji saobraćaja, ali samo pod jednim uslovom – da se vozila napajaju zelenom električnom energjom, odnosno električnom enegijom koja nije nastala uz odobađanje ugljen-dioksida, kao što je struja proizvedena sagorevanjem fosilnih goriva.

To jednostavno znači da, bar u Srbiji, električni automobili trenutno ne mogu da imaju nikakvu prednost, izuzev možda da doprinesu izmeštanju zagađenja iz urbanih sredina.

Problem je zapravo veći nego što se na prvi pogled čini. Proizvođači automobila ulažu napore da proizvedu vozila sa niskom ili nultom emisijom ugljen-dioksida, da im obezbede prostojnu autonomiju, smanje vreme potrebno za dopunjavanje…

I u tome itekako uspevaju, ali problem ukupne emisije ugljen-dioksida ovaj put ide na potpuno drugu adresu, a to su svetske vlade. One treba da se pobrinu da proizvodnja električne energije postane dovoljno “zelena” kako bi električni automobili mogli da doprinesu ukupnom smanjenju zagađena. Uostalom, od svetskih valada i dolazi pritisak na proizvođače vozila da smanje emisiju ugljen-dioksida svojih voznih parkova.

Kako će se na globalnom nivou stići do zelene električne energije nije poznato, ali očigledno je da se to neće desti uskoro, pogotovo u slabije razvijenim državama koje imaju većih problema od smanjenja ukupne emisije ugljen-dioksida.

Generalno, u pitanju je velika većina zemalja, tako da je jedini benefit elektrfikacije automobilskog i kamionskog transporta, bar za sada, izmeštanje zagađenja i buke iz urbanih sredina. Veliko je pitanje kada će električni kamioni i automobili zaista osetno doprineti smanjenju ukupne emisije ugljen-dioksida. Jedno je sigurno – na globalnom nivou to se neće dogoditi uskoro.