Koliko je realno da se u EU od 2035. voze samo klimatski neutralni automobili?

Automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem polako se bliži kraj: ministri energetike zemalja Evropske unije odobrili su zakon kojim se od 2035. godine odobrava samo registracija automobila koji ne emituju gasove štetne po klimu. Glasanje koje u zakonodavnom procesu važi za formalnost, odloženo je na nekoliko nedelja – zbog prigovora Nemačke.

Nemačka vlada, tačnije ministar saobraćaja, liberal Folker Vising (FDP), zahtevao je pojašnjenje kako bi i nakon 2035. godine mogli da se registruju novi automobili koji nemaju elektro-motore, već motore sa unutrašnjim sagorevanjem, a koji koriste isključivo sintetička, odnosno e-goriva.

Zakon se neće menjati

Iako je to bilo omogućeno i prvobitnim tekstom zakona iz juna 2022. godine, prema oceni nemačke strane to nije bilo dovoljno jasno. Iz tog razloga, nadležna Komisija EU je sa nemačkom vladom postigla dogovor o dodatnom pojašnjenju kojim se izričito odobravaju vozila na e-goriva.

Ta goriva se u velikoj meri smatraju klimatski neutralnim, ukoliko se proizvode strujom dobijenom iz obnovljivih izvora energije. Međutim, litar tog goriva bi mogao da košta od sedam do osam evra. Na tekstu zakona o vozilima s nultom emisijom štetnih gasova nijedno slovo nije promenjeno, saopštili su zvaničnici EU u Briselu.

Kroz dopunu zakona, spomenuto izuzeće trebalo bi da postane pravno obavezujuće.

Ukoliko bi Evropski parlament odbacio taj takozvani „delegirani pravni akt“, Evropska komisija bi onda prešla na plan B. To bi onda zahtevalo pokretanje novog zakonodavnog procesa koji bi mogao da potraje nekoliko godina i koji, prema mišljenju zvaničnika EU, ne bi bio gotov pre 2026. godine.

„Tvrd orah“

Mnogi ministri energetike nisu imali razumevanje za nemačko izuzeće za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Švedska ministarka Eda Buš, koja predsedava savetom ministara, rekla je da su nemačke primedbe bile „tvrd orah“. I dodala: „Drago mi je što je EU krenula na ambiciozan put, okrenut budućnosti i ka ukidanju automobila koji koriste konvencionalna goriva.“

Evropska komisija se nada da će postupak nemačkog ministra saobraćaja Visinga, koji je u poslednjem trenutku zaustavio zakonodavni proces, ostati izolovan slučaj. Ukoliko se dobije saglasnost, važno je da na nju može da se računa. Nemačka vlada nije bila u potpunosti složna po tom pitanju, ali je još u novembru dala saglasnost. Političar stranke FDP tu odluku onda je povukao u februaru.

„Mnogo buke ni oko čega“

Ministar energetike i saobraćaja Luksemburga Klod Turmes (Zeleni) kritikovao je nemačko insistiranje na e-gorivima za automobile nakon 2035. godine, kao „mnogo buke ni oko čega“. Ta vrsta pogona je skupa i stvorena je samo za bogate vozače sportskih automobila.

„Neverovatno je da smo mi u Evropi morali nedeljama da trpimo bol FDP-a. To je bila politika za vozače Poršea i bogate. Prilično je apsurdno to što se tamo dešavalo“, izjavio je Turmes na marginama Saveta ministara u Briselu.

Nemačka Stranka slobodnih demokrata (FDP) ostvarila je slab rezultat na izborima i morala je da pokaže da je još uvek tu, smatra Turmes. To što je predsednik te stranke, nemački ministar finansija Kristijan Lindner, strastveni vozač Poršea, u ovom kontekstu je svakako slučajnost, zadirkuju posmatrači iz Brisela.

Nemački ministar saobraćaja Vising tvrdio je da automobilskoj industriji ne treba govoriti kako da se postigne cilj nulte emisije štetnih gasova. Političari moraju biti „tehnički neutralni“.

Na tržištu bi se ionako probila najbolja tehnologija, bilo da je reč o električnim vozilima s baterijima ili motorima sa čistim sagorevanjem. Visingov kurs oštro su kritikovali i koalicioni partneri. Ministar privrede Robert Habek iz stranke Zelenih rekao je da je drama sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem naštetila nemačkom kredibilitetu u EU.

Bez izuzetaka za biogoriva

Potpredsednik Evropske komisije zadužen za zaštitu klime Frans Timermans, koji se nedeljama prepirao s Folkerom Visingom, pozdravio je konačnu odluku ministarki i ministara. „Evropska unija je preduzela važan korak ka mobilnosti bez emisija.

Pravac je jasan: od 2035. godine automobilima i kombijima više neće biti dozvoljeno da emituju izduvne gasove“, napisao je Timermans na Tviteru.

Italijanska vlada zatražila je izuzeće i za vozila koja kao pogon koriste biogoriva proizvedena od biljaka. Međutim, Evropska komisije je to odbacila uz argument da biogoriva nisu klimatski neutralna, jer njihova proizvodnja oslobađa ugljen-dioksid.

S druge strane, sintetička goriva (e-goriva) bi prilikom proizvodnje vezivala ugljen-dioksid, koji bi se ponovo oslobađao tokom sagorevanja u motoru. Evropska komisija, međutim, priznaje da klimatski potpuno neutralna e-goriva još nisu na tržištu.

Sledeći spor: „Obnovljiva“ nuklearna energija

Pored ukidanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ministarke i ministri energetike razgovarali su i o snabdevanju gasom za predstojeću zimu. Bilo je reči i o reformi tržišta električne energije i novim cenama.

Novi spor se već nazire: Francuska insistira na tome da se nuklearna energija koja se koristi za proizvodnju e-goriva ili vodonika, proglasi obnovljivom, održivom i poželjnom za finansiranje.

Austrija i Luksemburg su protiv, jer nuklearna energija takođe dolazi iz fosilnih izvora, a izgradnja nuklearnih elektrana oslobađa velike količine CO2. Sada se postavlja pitanje da li će Francuska slediti nemački primer i kao velika članica EU takođe imati posebnih želja?

„To je problematična tačka za Francusku i njene partnere, još nismo toliko daleko“, rekla je u februaru francuska ministarka energetike Anjes Panije-Rinaše.