Mikelanđelo automobilske industrije

Zbog toga dizajneri automobila predstavljaju prave umetnike današnjice, a kontroverzni Walter de Silva je jedan od najvećih među njima. Njegove kreacije odlikuju se unutrašnjom snagom, masivnim oblicima vešto sjedinjenim sa fluidnim dizajnom i dominantnim oblinama pred kojima zastaje dah

tekst i foto: Aleksandar Todorović urednik Najboljiauto.com  i Testoviautomobila.net

Italijanski dizajnerski genije rođen je 1951. godine u zemlji koja je iznedrila najnaprednije i najoriginalnije dizajnere prošlog veka, Italiji, u mestu Leće. Počeo je u Fiatovom dizajnerskom centru, a potom devet godina radio u institutu I.D.E.A, sve dok njegov nedvosmisleno veliki talenat nisu uočili u stilskom centru Alfa Romea.

Upravo je De Silva svojim novim, svežim i poletnim stilom punim života nadahnuo modele poput Alfe 147 i 156 i time uspeo da ustanovi ovaj brend na tržištu kao proizvođača „seksi automobila“ koji već na prvi pogled bude emocije kod vozača. Početak nove ere u dizajnerskom smislu za Alfa Romeo ujedno je značio iz izlaz iz ambisa hronične nelikvidnosti. Alfini inženjeri su već sa modelom 155 imali tehnički veoma napredan model, ali zbog „bledog“ i nedovoljno originalnog dizajna nisu mogli da se nadaju značajnijem uspehu na tržištu.

Onoga trenutka kada je De Silva dobio slobodu da kreira novu liniju ovih italijanskih automobila, Alfa Romeo se ponovo digao iz pepela. U velikoj meri, De Silvu – čoveka snažne ličnosti i vizionarskog duha – odredila je njegova sklonost ka inovacijama, utisnuta kao pečat u sve njegove modele. Kako je sam priznao, dizajn predstavlja odraz ličnih stavova, ubeđenja i sklonosti samog dizajnera, a ova životna filozofija najbolje je vidljiva u De Silvinom nastojanju da kreira nove, umesto da prati postojeće trendove. Ova svežina pristupa udahnula je život modelima Alfe i Seata, a danas je u svom avangardnom izvođenju prisutna kod Audijevih modela R8, Q7 i nedavno predstavljenog A5.

Dizajn: spona između mašine i emocija

Nijedan proizvod moderne ere nije imao toliki uticaj na društvo kao automobil. Automobili su odavno prestali da budu prevozno sredstvo – ako su to ikada i bili – i postali manje ili više istinita personifikacija vozača. Modni trendovi čine sve dominantniji faktor u auto industriji, te je tako koncept luksuza za mase, oličen u dizajnu čistih i rafiniranih formi, našao put i do jeftinijih modela. De Silva smatra da savremeni dizajn može biti uspešan samo ako predstavlja simbiozu sofisticirane tehnike i prepoznatljivog stila pojedinačnog brenda, koji mora imati dodira sa korenima, tako upućujući na važnost retro elemenata. Ono što oko vidi, ostala čula moraju da osete: dizajn enterijera je kod De Silve uvek bio jednako bitan kao i dizajn eksterijera, s obzirom da je unutrašnjost vozila definisana kao važna interakcija između sofisticirane tehnike i ljudskog bića, koje mora imati utisak da je ona stvorena po njegovoj meri. Enterijer mora u svakom vozaču ponaosob probuditi najjače emocije i ponuditi barem delimično ispunjenje dečačkih snova.

Upravo je sposobnost prepoznavanja ukusa i želja kupaca ona „tanana nit“ zbog koje jedan model može dostići veliki uspeh ili pad u zaborav nakon tvrdoglavog odbijanja kupaca da ga prihvati. Većina „mužjaka u krdu“ biće jednako zadovoljna činjenicom da je njihova nova igračka brza i moćna koliko i činjenicom da ona izgleda brzo i moćno.

Dizajnera sposobnih da dodele lepo oblikovanom komadu lima karakter ima izuzetno malo, ali oni predstavljaju najbolji primer da se ni najmoćniji računari još uvek ne mogu meriti sa kreativnim, razigranim i radoznalim ljudskim umom. Walteru de Silvi je pošlo za rukom da stvara automobile skladnih linija, samouverene i arogantne – ali nikad preko granice vulgarnosti, i dovoljno originalne i ekstravagantne sa uvek prisutnim elementom „već viđenog“, primenjenog da ne izazove šok kod kupaca zbog nečeg novog i drugačijeg.

„Male tajne velikih majstora“

De Silva tvrdi da jednostavnog recepta za dobar dizajn nema, jer emocije nisu matematički merljiv pojam, već nešto skriveno u svakom od nas. Stilski pravac De Silve, koji je započeo u Alfi, nastavio u Seatu, a sada doživljava svoje najzrelije dane u Audiju i Lamborghiniju, ima svoje zaštitne crte koje u svima nama bude ljubav prema lepim, dopadljivim automobilima, što neki nazivaju „dušom“. Eto još jedne mogućnosti za paralelu sa Mikelanđelom, čije je stvaranje čoveka na svodu Sikstinske kapele budilo divljenje, uslovno rečeno, ekvivalentno onom koje danas, u modernom svetu prezasićenom iskustvima i doživljajima, izazivaju De Silvini modeli.

Ono što karakteriše sve modele koje je kreirao De Silva, od Alfe 147 i 156, preko Seat Ibize, Leona i Toleda, sve do Audijevih modela, jeste neka vrsta ofanzivnog, sportskog dizajna. Da Silvini automobili odmah „napadaju“, sa istaknutim prednjim delom – „nosem“ koji je uvek najdominantniji i najupečatljiviji deo siluete automobila. Njegovi automobili hipnotički privlače pogled haubom motora koja se strmo spušta, ali i oblim, celovitim formama, prosto se utapajući sa markantnim centralnim grilom, koji skladno razdvaja „oči“ automobila.

Svetlosne grupe uvek prate liniju celog automobila: dominiraju elipsoidne i okrugle forme, upakovane u veoma oštar i aerodinamičan sklop sa odbojnicima i spojlerima, koji jesu „mišićavi“, ali tek na drugi pogled. Upravo ta jednostavnost neobičnog stila, koji uspeva da uskladi elegantno sa sportskim i pomiri moderne i retro oblike, budi osećaj nekih starih snova, ali pogleda čvrsto uperenog u hi-tech budućnost.

Valovite, tečne forme uvek dominiraju bokom De Silvinih automobila, razbijajući monotoniju velikih i dosadnih bočnih površina, koje su poslednjih godina – zbog mode malih bočnih stakala – još više došle do izražaja. Dominante glavne crte automobila se kod De Silve uvek savršeno uklapaju sa najsitnijim detaljima na automobilu, počevši od bravica, preko ručica za otvaranje vrata i prtljažnika, do retrovizora. Ovaj dizajner nikada ne meša luksuz sa ekskluzivnošću i ova dva pojma su kod njegovih modela jasno razgraničena.

Zadnje svetlosne grupe uvek predstavljaju logičan nastavak agresivnih linija, započete još sa „nosem“ vozila, koje čine smelu, izazovnu kombinaciju zaobljenih formi i oštrih crta. Ovo je stoga što De Silvini automobili uvek moraju imati dovoljno sportskih gena, kako spolja, tako i u putničkom prostoru. Enterijer je uvek usredsređen na „njegovo visočanstvo“ – vozača.

Izrazita racionalnost u rasporedu svih komandi, od papučica do najsitnijih tastera, kao i odnos između uglova upravljača i prednjih sedišta i odnosa menjač-upravljač, kod svih De Silvinih modela je jedinstven – sportski.

Taj posebni osećaj za upravljačem njegovih automobila deluje odmah, neposredno nakon što se smestite u okruženje namenjeno vozačima za koje vožnja nije nužno zlo, već čisto uživanje. Insistiranje na okruglim, sportskim formama na otvorima za vazduh i instrumentima u kokpitu, sa uvek brižljivo odabranim bojama i jednostavnim linijama koje se nikad ne „razbijaju“ nelogičnim rešenjima, već uvek čine jednu fluidnu celinu, zaštitni je znak ovog dizajnera, koga drugi mahom neuspešno kopiraju. Auto industrija je trenutno bez ovog genijalca, jer trenutno radi za brend Leica.

poseban pasus
Svi modeli De Silve:

Alfa Romeo 145/146 (1994)
Alfa Romeo 156 (1997)
Alfa Romeo 147 (2000)

SEAT Ibiza III (2002)
SEAT Córdoba II (2002)
SEAT Toledo III (2004)
SEAT Altea (2004)
SEAT León II (2005)

SEAT Salsa & Salsa Emoción (2000)
SEAT Tango roadster/spyder/coupé/Racer (2001)
SEAT Altea Prototipo (2003)

Audi Q7 (2005)
Audi TT (2006)
Audi R8 (2006)
Audi A5 (2007)

Volkswagen

Volkswagen CC (2008)
Volkswagen Golf (2008)
Volkswagen Scirocco (2008)
Volkswagen Polo (2009)
Volkswagen Amarok (2010)
Volkswagen Jetta (2010)
Volkswagen Passat (2010)
Volkswagen Sharan (2010)
Volkswagen Touareg (2010)
Volkswagen Beetle (2011)
Volkswagen up! (2011)
Volkswagen Touran (2015)

Leica Camera
Leica M9 Titanium [10]
Lamborghini Miura concept (2008)
Lamborghini Egoista (2013)

Lična karta

Dizajnerski gigant Walter da Silva, glavni dizajner nemačkog brenda Audi od 2002. do 2105. nasledio je turskog dizajnera Murata Günaka. Dok je svojevremeno bio zadužen za izgled modela Audi, Seat i Lamborghini, utisnuo je svoj lični pečat na sve modele automobila VW koncerna, uključujući Bentley, Bugatti i Škodu.

Kako je de Silva video budućnost

De Silva je uspeo da Audijevim modelima pripiše svežu, uzbudljivu notu, iako se nije radikalno udaljio od Audijevog koncepta „čistih“ i jednostavnih linija. Spoj besprekorne nemačke tehnike i italijanskog dizajna samo je učvrstio poziciju Audija kao premijum brenda.

Bivši glavni dizajner Audija uspeo je da „odvrati“ mnoge kupce od Mercedesovih i BMW-ovih modela kreirajući – ne, diktirajući! – nove trendove u auto industriji. Njegov vizionarski talenat se ovim ne završava. De Silva smatra da će novi izgled celokupne game Audijevih modela u budućnosti, počevši od agilnog kompakta A3 do luksuzne „osmice“ A8, sa još izraženijim prednjim grilom, jasnije predstavljati sirovu snagu ovih automobila. Audi je forsirao sportske, oštre linije, dok je de Silva bio na njihovom čelu (napustio je Audi 2015, i auto industriju) a posebnu pažnju je posvetio na skladnost proporcija.

Tvrdio je da će biti sve više automobila sa ekstravagantnim linijama i mnogo veći broj takozvanih konceptnih automobila, koji će postati serijski modeli. Pokazalo se da je bio dobar prognozer.

Walter je procenjivao da očigledno postoji sve više malih vozila sa vrhunskim dizajnom, pa treba očekivati kapitulaciju monotono dizajniranih vozila, čak i u klasi jeftinijih modela. Istina to ne važi za VW. Tako da u ovom slučaju De Silva nije pogodio u potpunosti.

Najveći napredak u dizajnu, De Silva je video u mnogo naprednijoj „arhitekturi“ enterijera, s obzirom da je Audi najviše radio na naprednoj ergonomiji sedišta i simplifikaciji izgleda kokpita i instrumenata.

Walter je napustio Audi, ali misli da će se u budućnosti, po njemu, posvećivati još više pažnje izboru kvalitetnih materijala, koji će moći da stvore percepciju vrhunskog kvaliteta. Osim toga, nužno će doći do veće inkorporacije intuitivnih sistema koji će poboljšati bezbednost.

De Silva trenutno ima potpunu slobodu u kreiranju foto aparata. Leica je njegova nova adresa.

Njegovi modeli su nam nudili doživljaj bliske budućnosti i obećavali su nam dalju ekspanziju koncepta „automobila sa dušom“. Konkurencije ga je sledila, pa danas imam mnogo originalnih automobila na tržištu. Doprinos Waltera je bio ogroman, dakle i za konkurenciju.

Alfa 156

De Silva je italijanskom brendu Alfa Romeo podario156-icu, model koji ne samo da je 1998. godine osvojio titulu evropskog automobila godine, već je i ovu marku izvukao iz ekonomskog ponora. Italijan je sa ovom limuzinom uspeo da oživi stari „Alfin duh“ zahvaljujući zanosnim i skladnim oblinama. Originalan imidž, uz pomalo agresivan, ali ne i previše prepotentan „nos“ na kome se ponosno šepuri Alfin amblem, nagoveštava sportski karakter mediteranske lepotice. U enterijeru Alfe 156 je takođe sve zaobljeno i savršeno usklađeno, kao u mnogo skupljim automobilima. Jednako impresivna je i paleta motora, sa izraženim, rezonantnim decibelima, od benzinaca koji kreću od 1,6 litara radne zapremine do „šestaka“ od 3,2 litra i 250 KS u GTA verziji, preko JTD dizelaša od 1,9 i 2,4 litra (od 115 do 175 KS).

Seat Ibiza

Ibiza je najuspešniji i najpoznatiji Seatov model, ali i svojevrsna prekretnica ovog brenda. Kada je marketing Seata najavljivao treću i aktuelnu generaciji Ibize kao konkurenciju Alfa Romeu, niko nije ozbiljno shvatao ovu pretnju, mada su Španci „preoteli“ alfu i omegu Alfinog dizajn centra, Waltera de Silvu. Svaka sličnost Ibize sa Alfom 147 je istovremeno slučajna i namerna, jer je De Silva pokušao da napravi jednako uzbudljiv model poput 147-ice, u čemu je i uspeo. Talasasti završetak haube Ibize oivičen je zavodljivim farovima u obliku suze i hromiranom maskom kojom dominira Seatov amblem. Bočna silueta i „guza“ automobila još više približavaju Ibizu Alfinom kompaktu, sa izraženo visokim metalnim površinama i malim bočnim staklima. Mali Seatov automobil ima čak i bolje proporcije od Alfe, izraženije sportske crte i fluidnije linije, koje se jednako uspešno nastavljaju i u enterijeru. Dinamički karakter automobila prati i sportsko oslanjanje, ali i moćni agregati – benzinski od 1,8 litara sa turbo punjačem od 150 i 180 KS, kao i TDI (PD) od 1,9 litara i 100, 130 i 160 KS. Onima kojima je dovoljna samo predigra, odnosno nagoveštaj sporta samo kroz dizajn, namenjeni su „sirotinjski“ motori od 1,2 i 1,4 litra sa 12, odnosno 16 ventila, i trocilindrični TDI (PD) agregat od 1,4 litra.
Ibiza je i prvi vrhunski dizajniran model B segmenta i označava početak visokog dizajna u ovom segmentu, gde je do pre nekoliko godina bila važna samo niska cena, a ne i emocije koje auto izaziva kod kupca.

Audi R8

Moćan, zastrušujući automobil nemačkih gena sa genijalnim linijama De Silve zavladao je tržištem u kratkom roku. „Super auto“ sa potpisem Audija ima zadivljujuću V8 mašinu od 4,2 litra, 415 KS i 430 Nm maksimalnog obrtnog momenta, sa cenom koja u Nemačkoj iznosi od 104.000€. Aluminijumska šasija Audija R8, pozajmljena od Lamborghinija Gallardo zajedno sa pogonom preko svih točkova i šestostepenim manuelnim menjačem, čini „samo“ odličnu osnovu za De Silvinu karoseriju, koja ima jednako skladne proporcije po širini, visini i dužini. Gotovo nestvaran dizajn ovog Audija sa izraženim otvorima za vazduh na boku i između grila i maske odlično se uklapa sa hi-tech dizajnom svetlosnih grupa u LED tehnologiji. Auto industrija je trenutno bez ovog genijalca, jer trenutno radi za brend Leica.

POTPISI:

Audi Q7
Džipovi su zaštitni znak moći i snage mačo muškaraca, čineći ih poželjnijim za lepši pol. De Silvi je pošlo za rukom da osmisli masivan, a ujedno i elegantan i krajnje seksi terenac, zasnovan na principu „ništa suvišno“ koji podrazumeva da mu ne možete dodati ni oduzeti nijedan detalj, a da on ne izgubi na svojoj lepoti.

Lamborghini Miura
Ovo je prvi Lamborghini čijem je stvaranju doprineo De Silva. Za sada je samo koncept koji će se, možda, jednog dana „probuditi iz sna“.

Audi A5
De Silva za ovaj kupe tvrdi da je najlepši automobil koji je dosad stvorio. Čiste i jednostavne linije na kupeu dugačkom 462 cm ni jednog trenutka ne prelaze u monotoniju. Iz kojeg god ugla da ga pogledate, nailazite samo na savršenstvo metala stakla, boje i emocija.