Mogu li gorivne ćelije u budućnosti da budu zamena za baterije i rudarenje litijuma?

Vodonične gorivne ćelije nisu novost, ovaj koncept je prvi put počeo da se razvija pre gotovo dvesta godina.

Takođe i automobilski proizvođači već dugi niz godina eksperimentišu na temu pogona automobila vodoničnim gorivim ćelijama.

Neki su na tom planu otišli najdalje, kao na primer Toyota koja serijski proizvodi i prodaje model Mirai. Ipak, skromna pokrivenost puteva punionicama vodonika je u ovom trenutku možda odlučujući faktor koji onemogućava masovniju proizvodnju automobila pokretanih vodonikom.

U trenutnoj trci kada je snabdevanje električnih motora automobila energijom u pitanju, baterije ubedljivo vode i sasvim izvesno će odneti pobedu nad gorivnim ćelijama, piše portal Supertest.rs.

Broj električnih punjača u Evropi je nemerljivo veći od broja vodoničnih punjača, a pitanje je zbog čega je tako, jer vodonik se nameće kao jednako dobra alternativa baterijama, čak i sa mnogo prednosti u odnosu na baterije.

Šta su zapravo gorivne ćelije?

Gorivne ćelije su pretvarači energije – one koriste elektrohemijsku reakciju da bi odneli hemijsku energiju uskladištenu u izvoru goriva i pretvorili je u električnu energiju.

To ne mora da bude vodonik, ali recimo da je ovaj koncept najprihvaćeniji.

Prilikom transformacije vodonika u električnu energiju u gorivnim ćelijama, jedini nus produkti su voda, koja izlazi kroz izduvni sistem u vidu vodene pare i toplota.

Dakle, zagađenje na lokalnom nivou kod automobila pokretanih gorivnim ćelijama je, baš kao i kod baterija, jednako nuli.

Jedna od najznačajnijih prednosti vodoničnih gorivnih ćelija nad baterijama je neuporedivo bolja autonomija.

Kada se vodonik prevede u tečno stanje on u jednom kilogramu nosi ogromu količinu energije, pa je autonomija automobila pokretanog vodoničnim gorivnim ćelijama neuporedivo veća od električnih automobila sa litijum jonskim baterijama.

Baterijski sistem bi morao da doživi pravu revoluciju i potpunu promenu koncepta, pa da po pitanju autonomije može da konkuriše vodoniku.

Pored toga, još jedna prednost je brzina punjenja rezervoara. Iako se baterije sve brže pune, brzina punjenja vodoničnog rezervoara vremenski može da se poredi sa dopunjavanjem TNG rezervoara, dakle neuporedivo brže nego kod baterija na najbržim punjačima koji postoje.

Takođe, treba napomenuti da vodonične gorive ćelije ne podrazumevaju eksploataciju litijuma, kobalta i drugih elemenata potrebnih za proizvodnju baterija, a čija eksploatacija, kada je ekologija u pitanju, praktično obesmišljava koncept elektromobilnosti.

Brzina dopunjavanja, autonomija, lokalno nulta emisija štenih gasova, odsustvo prljavih tehnologija…

Sve ovo navodi da se zapitamo, zašto vodonik i gorivne ćelije nisu budućnost automoblske industrije.

Pored teorije da za sve to postoji neka političko-novčana zavera, postoje i neki praktični problemi.

Prvi i osnovni je taj da vodonik nije gas koji se pronalazi u prirodi, već se proizvodi.

Vodonik se proizvodi elektrolizom vode i njenim razdvajanjem na kiseonik i vodonik. Taj postupak zahteva utrošak velike količine električne energije.

Ukoliko se vodonik proizvodi iz “prljave” električne energije, onda on ne može da se smatra ekološkim gorivom, a trenutni resursi za proizvodnju “zelene” električne energije ni izbliza nisu dovoljni za potrebe globalnog transporta.

Drugi problem sa vodonikom je taj što, pored proizvodnje, on mora da se transportuje, a da bi dovoljna količina stala u rezervoar on mora da se komprimuje, a poželjno je i da se prevede u tečno stanje. To iziskuje utrošak energije.

Takođe, da bi vodonik bio preveden u tečno stanje temeratura mora da mu se snizi na 253 stepena Celzijusa ispod nule.

To podrazumeva komplaksne rezervoare sa kvalitetnom izolacijom i velikim brojem mera bezbednosti.

Naravno, nisu to nepremostive prepreke, Toyota je to dokazala modelom Mirai, ali ipak su izazovi kada je masovna proizvodnja u pitanju.

Treba naglasiti i to da trenutna proizvodnja gorivnih ćelija iziskuje upotrebu plemenitih metala, poput platine, pa su automobili sa gorivnim ćelijama u ovom trenutku znatno skuplji.

Takođe i sama infrastuktura punjača bi bila veoma zahtevna. U ovom trenutku je sasvim izvesno da baterijski pokretana električna vozila, sa svim svojim manama, odnose pobedu.

Naravno, ništa nije stoprocentno izvesno. Iako se baterije koriste u kamionskom transportu, kod teških vozila vodonik se nameće kao bolje rešenje.

Takođe, u trenutku kada fosila goriva u potpunosti prestanu da se proizvode, avionski saobraćaj sa postojećom tehnologijom sigurno neće moći da pokreću baterije, a vodonik se nameće kao optimalno rešenje.

Da li će to sve u budućnosti odneti prevagu i kada je automobilska industija u pitanju, u ovom trenutku ne možemo da znamo.

Izbor: Supertest.rs