Porše i Ferari blokiraju odluku EU: Iz zabrane izuzeti vozila sa e-gorivima

Koliko god Porsche i Ferrari bili proizvođači uskog segmenta kupaca i mali po pitanju volumena proizvodnje u odnosu na masovne proizvođače, ispostavlja se da imaju dovoljno snage da izazovu političare i politički dirigovane odluke.

Kako trenutno stoje stvari, u tome su i uspeli i okrenuli su raspravu o planiranoj zabrani vozila sa SUS motorima u potpuno drugačijem pravcu i to u poslednjem trenutku, piše Dmotion.rs.

Porsche i Ferrari traže izuzeće iz zabrane za sintetička e-goriva uspeli su da odlože finalnu raspravu. EU je svoj finalni glas po pitanju zabrane SUS motora u automobilima od 2035. trebao doneti 7. marta, ali glasanje odloženo do daljnjeg iz straha da bi Nemačka moga biti uzdržana i time torpedovati odluku koja je delovala kao gotova stvar.

Evropska Komisija i Nemačka i Italija, koje se protive odluci, u narednih nekoliko nedelja održaće razgovore na temu kako integrisati tehnologiju sintetičkih e-goriva u predlog Komisije.

Otpor Nemačke i Italije odluci o zabrani SUS motora šokirao je Brisel, obzirom da su obe države ranije podržavale odluku i novi zakon.

Šta više, novi stav Nemačke i Italije otvorio je već zatvorena pitanja na temu sintetičkih e-goriva i njihovog klimatskog uticaja, obzirom da je potpuno jasno da je cena ovih goriva potpuno neprihvatljiva za masovnu upotrebu.

Pored toga, novonastala situacija koju su izazvale Nemačka i Italija pod lupu je stavila i pitanje ko i koliki uticaj na odlučivanje u EU ima po pitanju ekonomskih i socijalnih aspekata u tranziciji na zelene tehnologije Evropske Unije.

Automobili su značajno kulturno i socijalno jezgro Nemačke, koja je jedina država u EU koja još uvek ima delove autoputeva bez ograničenja brzine, što je dugogodišnji trn u oku za ekologe.

Oponiranje odluci EU u poslednji čas ilustruje opiranje Nemačke da se oprosti od ikona autoindustrije kao što Porsche 911. Međutim, ovako zakasneli napor da se uspori zabrana SUS motora naišla je na kritike nekih proizvođača automobila.

Mnogi su već uložili milijarde evra u tranziciju na električna vozila i sada ne žele da ih iko ometa na putu koji su sami odabrali ili su bili primorani da ga odaberu.

Sada bi potencijalna promena strategija, koja bi na dnevni red vratila SUS motore bila veoma skupa.

Thomas Ingenlath, CEO Polestara, nazvao je poteze Nemačke i Italije „gotovo patetičnim“ i dodao: „Industrija i političari bi konačno morali da nam daju jasne smernice u kom pravcu treba da idemo“.

Sa druge strane, dok proizvođači automobila investiraju na desetine milijardi evra u tranziciju na električna vozila, Porsche je investirao i fabriku sintetičkih goriva u Čileu, delimično i zbog toga što ne želi da prekine proizvodnju svoje ikone, modela 911 sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i ponudi električnu alternativu.

Pored toga, Porsche tvrdi da eksploatacija karbonski neutralnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem može ubrzati i dekarbonizaciju transportnog sektora, kao i da može ubrzati smanjenje emisije CO2 postojećih vozila koja se već nalaze u saobraćaju.

Sa svoje strane Ferrari tvrdi da podržava potragu za alternativnim gorivima kako bi sačuvao svoje nasleđe.

Zagovornici sintetičkih goriva objašnjavaju da je proces proizvodnje e-goriva pretvaranje električne energije iz obnovljivih izvora u tečno gorivo.

Kako bi ga proizveli, naučnici kombinuju karbon dioksid sa vodonikom koji je izdvojen iz vode, stvarajući hidrokarbonsko gorivo.

Kada sagoreva u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem e-gorivo stvara karbon dioksid, ali obzirom da je već nastalo korišćenjem nastalog karbon dioksida, naučnici tvrde da je klimatski neutralno.

Ova tehnologija izaziva poseban interes u Nemačkoj gde je davne 1925. godine nastao Fischer-Tropschov proces, koji je osnova današnjeg.

Isti metod je pomogao je nacističkim snagama da tokom drugog Svetskog rata delimično dopunjavaju svoje zalihe sintetičkim tečnim gorivom nastalim iz uglja.

Za proizvođače sportskih automobila kao što su Porsche i Ferrari, mnogo veće specifična snaga (odnos mase i potencijalne energije) e-goriva u odnosu na litijum-jonske baterije značila bi da mogu da održe proizvodnju relativno laganih sportskih modela sa očekivano visokom voznom dinamikom ali i očekivanim zvukom motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Formula 1 će od 2026. godine preći na sintetička goriva.

Iako time direktno praktično uopšte neće uticati na emisiju CO2, obzirom da drumskim i avionskim transportom cele organizacije izbacuje mnogo više CO2 nego sami trkački bolidi, pomoćiće u dokazivanju potencijala sintetičkih goriva u automobilima visokih performansi.

Istim putem ići će i MotoGP šampionat sveta u motociklizmu, koji će preći na sintetička goriva.

Izvor:Dmotion.rs