Šta će se desiti ako Srbija zabrani uvoz „evro 3“ vozila?

Moguća zabrana uvoza vozila sa „evro 3“ motorima, koji su prestali da se proizvode pre 15 godina i danas se smatraju značajnim zagađivačima životne sredine, otvorila je pitanje šta to u praksi znači za vlasnike tih automobila jer je prosečna starost voznog parka u Srbiji, po istraživanju Saobraćajnog fakulteta u Beogradu 17 godina.

„Ukoliko se nastavi nekontrolisani uvoz starih, istrošenih polovnih vozila iz zapadne Evrope, mi nemamo samo problem u smislu zagađenja vazduha već i sa aspekta zbrinjavanja tokova otpada“, navodi za RSE Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) koje je od Ministarstva za zaštitu životne sredine tražilo tu restrikciju.

„Evro 3“ standard u zemljama Evropske unije stupio je na snagu 2000. godine. Hrvatska se toj normi prilagodila pre ulaska u EU. Bosna i Hercegovina „evro 3“ ukinula je 2016, kao i „evro 4“ prošle godine. Severna Makedonija pre pet godina zabranila je uvoz vozila starijih od 15 godina, Crna Gora je krajem 2018. zabranila uvoz „evro 3“, dok se na Kosovo dozvoljava uvoz vozila do 10 godina starosti od prve registracije u saobraćajnoj dozvoli. Albanija je početkom 2019. zabranila uvoz vozila koja ne ispunjavaju „evro 5 standard“ ili su starija od 10 godina.

Groblje automobila

Po podacima PKS, u proteklih pet godina u Srbiju je uvezeno više od 800.000 vozila, od čega je polovina sa „evro 3“ normom. Takođe, 50 odsto ukupnog voznog parka starije je od 10 godina što, kako tvrde u Udruženju za trgovinu, dokazuje da je Srbija svojevrsno groblje automobila.

Po procenama sajta Polovni automobili, najvećeg portala u državi za oglašavanje vozila, dve trećine uvezenih automobila su sa dizel motorima, koji na Zapadu polako nestaju sa tržišta zbog veće emisije ugljen-dioksida.

„Ljudi se češće odlučuju za dizele zato što manje troše. U pitanju je ekonomska logika. Njihov mesečni račun za gorivo je niži ako imaju auto na dizel umesto benzinca“, kaže za RSE Branislav Grković PR sajta Polovni automobili.

Statistika tog sajta pokazuje da se najviše traže vozila od 1.000 do 2.000 evra, dok je više od polovine pretraga u kategoriji do 5.000 evra, što u praksi znači da je najviše interesenata za automobile starije od decenije koji spadaju u prevaziđenu tehnologiju „evro 3“ i „evro 4“.

Ovi podaci dokazuju da se, i kada su u pitanju automobili, stvari svode na ekonomiju jer su platežne mogućnosti građana Srbije niže nego u zemljama Evropske unije odakle stižu korišćena vozila. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji u novembru 2019. bila je 479,2 evra.

Taksista Milan Dimitrijević kaže da sebe još ne vidi u vozilu koje zadovoljava evropske standarde.

„Ja bih vrlo rado nov auto. Ali nema šanse, kada pogledate naš standard, realno ne mogu da odvojim toliko“, kaže Dimitrijević.

Saobraćaj je 20 posto zagađenja

Republička Agencija za zaštitu životne sredine izračunala je da saobraćaj u Srbiji u zagađenju vazduha učestvuje sa šest do 20 odsto, u zavisnosti od merenih parametara. Ako bi zabrana uvoza „evro 3“ stupila na snagu to bi, osim ograničenog doprinosa ekologiji, za građane najpre značilo manje mogućnosti za kupovinu jeftinih automobila.

Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije navodi da je ideja da se podstakne domaće tržište ‘polovnjaka’.

„Na taj način produžavamo i životni vek tih vozila koja su već registrovana u Srbiji. Ne propagiramo zabranu vožnje ‘evro 3’ automobila, kako nam neki spočitavaju, niti smo protiv građana sa niskim platežnim mogućnostima“, kaže Malinović.

Ministarstva zaštite životne sredine i trgovine, koja bi mogla da budu nadležna za pripremu novog propisa, nisu se precizno izjasnila o eventualnom roku i detaljima.

Ministar: ‘Hoćete li čist zrak ili ‘evro 3′ vozila?’

Moguću zabranu za vozila „evro 3“ najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 5. novembra 2019.

„Sve smo bogatiji, što je dobro, ali imamo sve više automobila i isparenja. Videćemo šta još možemo da uradimo kako bismo zaštitili vazduh u našim gradovima“, rekao je, između ostalog, Vučić za Radio televiziju Srbije.

U jeku velike zagađenosti vazduha u Srbiji i raspravi o hitnim merama države, 15. januara 2020. se o tom pitanju oglasio i ministar ekologije Goran Trivan.

„Hoćete li čist vazduh ili da vozite sa ‘evro 3’ motorima? Hoćete li ložiti svoje peći na upotrebljena ulja, što je kancerogeno, i gume ili to neće činiti?“, upitao je građane Trivan.

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koje objavljuje Zavod za statistiku, u Srbiji je 2018. bilo dva miliona putničkih automobila, dok je ukupno registrovano skoro 2,5 miliona drumskih prevoznih sredstava. Iste godine, pokazuje ta statistika, registrovano je samo 70 novih hibridnih automobila i 30 električnih vozila koja se tretiraju kao ekološka.

Branislav Grković, PR Polovnih automobila, ne očekuje dramatične promene ako se uvede zabrana uvoza starih „polovnjaka“.

„Ne treba paničiti niti očekivati da će se desiti nešto strašno. Automobili sa ‘euro 3’ i ‘euro 4’ motorima će ostati na tržištu. Oni će se i dalje pojavljivati na ulicama i u oglasima, a jedina razlika je što neće biti iz uvoza“, navodi Grković.

Ukoliko država sprovede najavljeno unapređenje ekološke strategije, koja podrazumeva i subvencije za kupovinu vozila sa niskom emisijom zagađenja, građane koji voze stare automobile mogao bi da čeka novi trošak.