Da li ste nekad razmišljali koliko goriva svake godine potrošite tražeći parking?
Osim što na ovaj način gubite vreme i novac, dodatno doprinosite i zagađenju životne sredine emisijom izduvnih gasova u atmosferu, kao i klimatskim promenama zbog ugljen-dioksida koji nastaje sagorevanjem goriva.
Sa Bogdanom Ćirićem, direktorom startap kompanije nanobile, razgovarala je Milica Simonović za portal Klima101.rs o inovaciji koja može biti deo rešenja za ovaj problem, a koju je osmislio zajedno sa svojim timom stručnjaka iz oblasti pametnih gradova, informacionih tehnologija, mehanike, elektronike i biznisa, Draganom Ilićem, Silardom Galom, Aleksandrom Mastilovićem i Ilijom Berklovićem.
„Nanobile rešenje daje opciju vozačima da uz pomoć aplikacije unapred vide gde postoji slobodno parking mesto na lokaciji ka kojoj su se uputili. Tako kada stignu tamo, ne moraju da se vrte ukrug, a gde je to moguće, imaju i opciju rezervacije, pa mogu unapred da rezervišu parking mesto i da plate za njega’’, objašnjava Bogdan kako funkcioniše nanobile sistem i dodaje: „To parking mesto je podržano hardverom, tj. našim parking stubovima koji se podižu prilikom rezervacije, a kada registruju da je vozilo koje je platilo rezervaciju pristiglo, parking stub se spušta i vozači imaju svoje mesto za koje su platili unapred’’.
Nepotrebna emisija ugljen-dioksida
„U urbanim sredinama postoji veliki problem zagađenja, a javlja se i emisija ugljen-dioksida, što stvara najveći problem i to je ono što mi pokušavamo da smanjimo. Sem toga, javlja se velika potrošnja novca, vremena i energije, ali naš primarni cilj je da smanjimo zagađenje koje se javlja nepotrebnom potrošnjom goriva i cirkulacijama saobraćaja’’, kaže Bogdan.
Tim ove inovativne startap kompanije je proračunao da vozači koji često voze mogu potrošiti čak i do 630 litara goriva na godišnjem nivou, samo dok traže slobodno parking mesto. To zapravo znači da vozila koja koriste benzin na ovaj način emituju oko 1.500 kilograma ugljen-dioksida godišnje, dok ova brojka za dizel potrošače iznosi oko 1.660 kilograma.
Da bismo bolje shvatili koje su to količine u pitanju, možemo zamisliti da jedan kilogram ugljen-dioksida zauzima, otprilike, zapreminu dve kade iz našeg kupatila.
„Mi ne možemo da garantujemo, naravno, da ćemo smanjiti to na nulu, ali nadamo se bar da za 20-30 do 40 odsto možemo da umanjimo, što su opet velike količine. Ponovo naglašavam da je ovo sve po jednom vozilu godišnje’’, zaključuje naš sagovornik.
Savremeno rešenje za javne i privatne parkinge
„Nanobile je napravio integrisano rešenje na bazi tehnologije interneta stvari (Internet of Things) i veštačke inteligencije, koje omogućava komunikaciju hardvera i softvera. Hardver, tj. parking senzori ili stubovi, su integrisani u parking mesta, a softver je aplikacija za vozače koja pruža pregled gde ima slobodnih parking mesta i daje opciju rezervacije i plaćanja samog parking mesta, kao i celokupnog stanja u saobraćaju.’’, navodi Bogdan.
Pored parking garaža i garaža na sprat, na svetskom tržištu nalaze se i slična rešenja koja koriste senzore i neku vrstu mehanizacije za rezervaciju ili samo softvere koji statistički pokazuju gde bi moglo da bude slobodnih parking mesta, a neke od kompanija koje se bave ovim problemom su EasyPark i Libelium.
Prvi cilj nanobile-a jeste da se njihovo rešenje implementira u okviru gradova i da na taj način prvenstveno doprinesu smanjenju zagađenja, ali je primena moguća i na privatnim parkinzima, parkinzima poslovnih prostora, tržnih centara i aerodroma.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.