Foto: AP Photo/Michael Probst)Tržišni udeo električnih automobila u Evropskoj uniji povećao se tokom i neposredno posle najoštrijeg dela sanitarnih mera zatvaranja zbog pandemije – pokazali su podaci auto-industrije u četvrtak, čak iako je tokom drugog tromesečja opala ukupna prodaja svih vrsta vozila.
Proizvođači automobila povećavaju proizvodnju električnih pod pritiskom jer sledeće godine moraju ispunitli teška nova ograničenja emisije izduvnih gasova.
Udeo automobila s pogonom na baterije porastao je na 7,2 odsto u kvartalu od aprila do juna, sa 6,8 odsto u prvom ovogodišnjem kvartalu, po podacima Evropske asocijacije proizvođača automobila. Te brojke uključuju i vozila samo sa baterijama i priključne hibride koji elektro-pogon na bateriju koja se može puniti iz zidnog utikača, kombinuju s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, da bi produžili domet.
Iako je prodaja tih vozila opala na 129.000 sa 167.000, ali ukupno tržište automobila se smanjilo još više, za više od 50 procenata, i za automobile sa dizel i benzinskim motorima.
Kvartal april-jun obuhvatio je najoštrije sanitarne mere koje su ograničavale kretanje i okupljanje.
Tržišni udeo je važan jer će se proizvođači automobila ocenjivati prema proseku svoje flote po strogim novim ograničenjima emisije ugljen-dioksida koja u potpunosti stupaju na snagu sledeće godine. Ta nova ograničenja, usmerena na borbu protiv globalnog zagrevanja, znače da proizvođači automobila moraju da proizvode i prodaju više automobila s niskim emisijama. Ugljen-dioksid je glavni gas koji naučnici krive za globalno zagrevanje.
U drugoj polovini ove godine najveći evropski proizvođač automobila, „Folksvagen“, pokreće prodaju svog malog modela „ID.3“ samo na baterije, namenjenog električnoj opciji za masovno tržište, s cenom počev od ispod 30.000 evra.
Do ove godine prihvatanje električnih automobila bilo je sporo zbog zabrinutosti za domet vožnje i za nalaženje mesta za punjenje i zbog viših cena. Međutim, cene baterija opadaju, a konzorcijum proizvođača automobila gradi na putevima mrežu stanica za brzo punjenje.
Uz to vlade su povećale subvencije za prodaju električnih vozila kao deo programa ekonomskih podsticaja čiji je cilj i ublažavanje pandemijske recesije.
Prihvatanje električnih vozila je veće u bogatijim, zapadnim članicama EU. Na primer, u Holandiji je u drugom tromesečju bilo ukupno 8.137 vozila na baterije, a svega 328 u Rumuniji.
Udeo prodaje dizel-automobila opao je na 29,4 odsto sa 31,3 u istom periodu pre godinu dana. Prodaja dizela naglo je opala posle skandala „Folksvagena“ iz 2015. godine u Sjedinjenim Državama s automobilima na dizel kojima se manipulisalo da bi se varalo pri kontroli izduvnih gasova.
Lusien Matje, analitičar e-mobilnosti iz ekološkog lobija „Transport and Environment“, rekao je da „uprkos pandemiji, prodaja električnih automobila raste neviđenom brzinom“ i da električna vozila i hibridi uzimaju tržišni udeo od modela i s dizel i s benzinskim mogorima koji emituju zagađjenje koji šteti i klimi i zdravlju ljudi.
„2020. je godina električnog automobila u Evropi“, rekao je on.
SAD, s jeftinim benzinom i saveznom vladom koja želi da ukine zahteve za ekonomično korišćenje goriva, sporije prihvataju električna vozila.
U Kini je smanjenje subvencija dovelo do usporavanja prodaje električnih vozila krajem prošle godine, ali vlada dugoročno napreduje sa zahtevima za više vozila koja manje zagađuju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
