Volkswagen: 80. rođendan giganta kojeg je osnovao Hitler

Volkswagen je idejno začet koju godinu pre tog 26. maja 1938., kada je ondašnji savez nemačkih proizvođača automobila austrijskom inženjeru Ferdinandu Porscheu dao nalog za konstrukciju „narodnog automobila“, prenosi Hina.

Bilo je to zapravo u režiji nacističke organizacije Snaga kroz radost (Kraft durch Freude-KdF) zadužene da upražnjava slobodno vreme nemačkog građanina.

U organizaciji KdF-a „nemački radnik“ odlazio je na odmor, u prirodu, bavio se sportom. Kako bi sve to stigao, rodila se i ideja i o „automobilu za svačiji džep“.

Ideja o Volkswagenu

Porše će kasnije priznati da je temeljnu zamisao o konstrukciji ‘volkswagena’, odnosno kasnije proslavljene ‘bube’, preuzeo od svoga zemljaka Hansa Ledwinke, konstruktora koji je radio za češku Tatru.

Prva je buba u mnogim detaljima bila slična Tatri V570. To je kasnije potvrdio i sam Volkwagen i u šezdesetima platio odštetu češkoj kompaniji.

Iako je idejno Volkswagen postojao i pre, Hitlerovo polaganje kamena temeljca za fabriku urezao se u kolektivnu svest, između ostalog i zato jer su nacisti od toga napravili spektakl kojem je prisustvovalo više od 50.000 ljudi.

Smeštaj glavne Volkswagenove fabrike usred donjosaske ravnice daleko od bio kakvog naselja jedna je od megalomanskih ideja Hitlerovog režima.

Uz Volskwagenovu fabriku s nadaleko vidljivim markantnim dimnjacima, niknut će i „grad KdF vozila“, koji će 1945. preimenovati u Wolfsburg.

Mračna prošlost

Odabiru lokacije pogodovala je i činjenica da onde prolazio važan kanal koji povezuje istok i zapad Nemačke, a fabrika se nalazila i na glavnoj saobraćajnoj trasi od Ruhrske oblasti prema Berlinu. U blizini je i bilo nekoliko čeličana.

Činjenica da se fabrika Volkswagena nalazila „usred ničega“ rezultirala je pojačanim posezanjem za ratnim zarobljenicima kao radnom snagom.

Dok je u ostalim delovima Nemačke udio zarobljenika u ukupnom broju radnika iznosio u proseku 30 odsto, u Volkswagenu je bio 80 odsto.

Mnogi od njih su u pogonu i u trošnim barakama koje su okruživale fabriku izgubili život od iznemoglosti, gladi ili batinanja.

Volkswagen, koji kao retko koji nemački koncern simbolizuje nacističku prošlost, otvoreno se suočava sa svojom mračnom stranom i jedan je od glavnih donatora fonda za isplatu štete nekadašnjim ratnim zarobljenicima.

Potišteni rođendan

Realizacija ideje o automobilu za 990 maraka morala je ipak pričekati kraj Drugog svetskog rata, iako veličina fabrike pokazuje da su nacisti planirali proizvoditi milion i po ‘buba’ godišnje.

Međutim, do 1945. s fabričkih traka u Wolfsburgu silazila su samo motorna vozila za potrebe nemačke vojske, Volkswagen Typ 82, koji nije nimalo sličio svom kasnijem slavnom nasledniku.

Uspon VW-a počeo je u posleratnom razdoblju, ali sporo. U decemnbru 1945., sedam meseci nakon rata, iz fabrike izlazi prvih 55 buba.

Dve godine posle počinje i izvoz – pet automobila dostavljeno je u Holandiju.

Ostalo je istorija. ‘Buba’ je postala simbol nemačkog ekonomskog rasta i jedan od najpopularnijih automobila u istoriji, a Volkswagen s više od 600.000 zaposlenih najveći svetski proizvođač automobila.

Fabrika danas ima 12 automobilskih brendova, poput Audija, Porschea i Škode. Godišnje isporučuje 10 miliona vozila.

Ipak, VW svoj 80. rođendan slavi u potištenom raspoloženju. Krivac za to je „dizelgate“, afera oko manipulacije izduvnim plinovima i preteće astronomske kazne u Sjedinjenim Američkim Državama.

Preuzeto sa Al Jazeera Balkans